1. Jovanova poslanica 1,2

Do ovaploćenja Boga Logosa kao da nije bilo života na zemlji. Ukoliko ga je bilo, to je bilo naličje života, surogat života, falsifikat života; prosto: psevdoživot. Jer kakav je to život, u kome ima smrti, i koji se završava smrću? To je pre neko postepeno umiranje. A to znači – postepeno mučenje. Samo onaj život je dostojan naziva života koji ne umire, koji se ne završava smrću, već savlađuje smrt i vaskrsenjem pravi most u besmrtnost. Ustvari život je jedino Život Večni. A taj život se prvi put javio u našem čovečanskom svetu sa Bogom Logosom: Bogočovekom Hristom. Zato sveti Bogoslov blagovesti: „I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama“. Život i Večni život su sinonimi. Nema života bez Večnoga života. Sa Bogočovekom „život se javi“ u našem svetu smrti i psevdoživota. Tek u Njemu „videsmo“ pravi život, „videsmo“ šta je život; videsmo i vidimo da je samo večni život – pravi život. To je ono što je najočiglednije u Bogočoveku. Sav Bogočovek, i sve njegovo, diše i zrači večnim životom: nema njegove misli koja ne izvire iz večnog života i ne uvire u njega; tako i svaka njegova reč, i delo, i osećanje. U svemu njegovom oseća se prisustvo Večnoga; i valovi večnoga života zapljuskuju nas iz svega njegovog. Hoćeš da vidiš kako živi Večni u vremenu, – gledaj Isusa. Iz svega njegovog ključa večni život, i to sav – onakav kakav je i u onom svetu; ne, kakav je u samom Bogu Ocu, jer On „tako i Sinu dade da ima život u sebi“ (Jn. 5,26). To je svedočanstvo očevidaca. Oni i izjavljuju sa beskrajnom sigurnošću: „svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama“. Do njegove pajave smrt je bila u nama i oko nas; ljudi nisu mogli ni znati ni steći život večni dok se On sam nije spustio u naš svet i javio nam se.