1. Jovanova poslanica 1,5

„I ovo je vest – ἡ ἀγγελία – koju čusmo od njega i javljamo vama – ἀγγέλλομεν ὑμῖν – da je Bog svetlost φῶς i tame u njemu nema nikakve“. U tome je izuzetna blagovest Bogočovekova: „Bog je svetlost“. Znači: On je uzrok i izvor svega svetlog, svega istinitog, svega dobrog, svega pravednog, svega besmrtnog; a nipočemu nije ni uzrok ni sauzrok, ni izvor ni saizvor – zla, greha, smrti, laži. Ovu vest je Hristos kazao i životom svojim pokazao da je Bog zaista svetlost, i da u Njemu nema nikakve tame. Gde je tama u Bogočoveku? gde je greh u Njemu? Pokaže li neko greh u Njemu, pokazao je tamu. Ali to nije u stanju niko pokazati. Tama je od greha, a greh je od đavola, koji je sav tama. Jer đavo je time đavo što je u svemu i po svemu sušta suprotnost Bogu. „Bog je svetlost“, đavo je tama; Bog je život, đavo je smrt; Bog je istina, đavo je laž. Zato je Gospod Hristos, kao istiniti Bog, i mogao reći za sebe: „Ja sam svetlost sveta“, „Ja sam svetlost života“. A đavo bi mogao s punim pravom reći za sebe: ja sam tama sveta; ja sam tama života. Samo zbog njega, ljudi ne vide smisao sveta i cilj života. On tamom svojom čini te oči ljudske ne vide ni šta je ustvari svet, ni šta život. Jer da bi oči mogle videti, potrebna je svetlost. A nju ima, i stoga i daje, samo Bogočovek Hristos. Mi svetlošću vidimo. Uzalud su nam oči bez svetlosti.

Budući da je Bog svetlost umstvena i Sunce pravde (Mal 4:2), i budući da je u Pismu nazvan "istok" (Ps 68, 32-33), prirodno je posvetiti Mu istok za poklonjenje.