1. Solunjanima 2,17

Šta je bogatstvo za nas apostole, za nas hrišćane? Biti sa Hristom Bogom. A šta je siromaštvo? Biti lišen Hrista Boga (sr. Jn. 14,18). Mi se apostoli osećamo kao siročad kad se, makar i privremeno, obretemo daleko licem od hristonosaca, od hrišćana. Jer mi imamo jednu vrhovnu želju: da sve ljude privedemo Hristu Bogu, i time ih obogatimo nepropadljivim bogatstvom, koje ne može ni moljac nagristi, ni rđa pokvariti, ni smrt oteti, ni đavo ukrasti. Tako i kad smo daleko od vas, Solunskih hrišćana, mi se osećamo osiroteli. Jer u vašoj sredini, mi i sami postajemo bogatiji od vaše vere u Hrista, od vaše ljubavi prema Hristu, od vaše molitve ka Hristu, od vašeg posta, od vaše milostinje, od vašeg trpljenja za Hrista. Svaka verujuća duša naše je bogatstvo; a mnogo vaših verujućih duša, – o! koliko je to bogatstvo za nas! I tog bogatstva mi smo sada lišeni na neko vreme; ali smo srcem sa vama, kraj vas, u vama. No da bi radost naša bila potpuna, i bogatstvo naše preizobilno, mi čeznemo da se i licem obretemo među vama: da udružimo naše svete vere, naše svete ljubavi, naše svete molitve, naše svete postove, naše svete radosti, i tako zanavek osiguramo sebi spasenje od svakog greha, od svake smrti, od svakog pakla.