1. Solunjanima 2,3

Zato propoved naša sva je od Istine, sva od Pravde, sva od Boga istinitog; u njoj nema ni trunke prevare; ni trunke nečistote, ni trunke lukavstva. Ako nije tako, onda pokažite makar senku od prevare, ili od nečistote, ili od lukavstva u onome što vam propovedamo kao Evanđelje Hristovo. Pa ne samo vi, nego i niko od najogorčenijih neprijatelja Evanđelja Hristova ne može pronaći u njemu ni trunke nepravde, ni trunke nečistote, ni trunke lukavstva. Zašto? Zato što je Evanđelje Hristovo – vascelo od Boga, od Sveistine, od Svepravde, od Sveljubavi, od Sveživota, i ono ne trpi u sebi ništa što je od laži, od nepravde, od mržnje, od greha, od smrti. Mi apostoli naučeni smo Duhom Svetim, da se pri propovedanju Evanđelja Hristova ne sme upotrebljavati nikakva prevara, nikakva nečistota, nikakvo lukavstvo, nikakvo nasilje. Božansko Evanđelje ima svoja božanska sredstva: sva su ona čista, sveta, besprekorna. I samo kroz ta sredstva Evanđelje Božje projavljuje svoju čudesnu i čudotvornu i spasonosnu silu, koja čudodejstvuje u dušama vernih, ispunjujući ih božanskom istinom, božanskom ljubavlju, božanskim životom, i time ih spasavajući od svake smrti, greha i zla. A čim ljudi Božansko Evanđelje Hristovo hoće da propovedaju i ostvaruju nebožanskim sredstvima, odmah se sila Evanđelja Božjeg povlači, i Evanđelje postaje samo knjiga, samo reči napisane, u kojima nema „sile i Duha“ koji i ostvaruju Evanđelje u dušama ljudskim. Jasno je iz večnog Evanđelja Božjeg: nikakvo se božansko dobro ne može ostvariti zlim sredstvima; zlo nikada ne vodi i ne privodi dobru, tako ni laž – istini, ni nepravda – pravdi, ni đavo – Bogu.