1. Solunjanima 2,4

Znajući to, mi apostoli u najvećoj smernosti sve prepuštamo Bogu. Mi prejasno znamo: u Evanđelju Božjem i sadržina i sredstva, sve je od Boga. A od nas – bezuslovna poslušnost Bogu, kroz svesrdnu veru i ljubav i molitvu i post i krotost i nadu i trpljenje i svesmernost. Kao ljudi, i mi smo apostoli sušta slabost i nemoć i lelek – pred smrću, pred grehom, pred đavolom. Ali kao izabranici Božji, mi Gospodom i Bogom Isusom Hristom postajemo jaki i moćni i silni, i to svejaki, svemoćni, svesilni pred svakom smrću, pred svakim grehom, pred svakim đavolom. Od Njega nam je sva moć, sva sila, sva jačina, zato i propovedamo Evanđelje, ne kao ljudima ugađajući nego Bogu koji ispituje srca naša. Stalno pod svevidećim okom Božjim, naša srca ne smeju imati u sebi ni prevare, ni nečistote, ni lukavstva. Mi apostoli ne znamo ni za kakvo čovekougađanje; naš je sveti poziv: da svuda i svagda u svemu ugađamo samo Gospodu i Bogu i Spasu našem Isusu Hristu.