1. Solunjanima 4,11

Prvi plod svete ljubavi jeste mir i radost o Gospodu. Mir sa ljudima, najpre sa najbližima, sa braćom, pa onda i sa daljnima. Taj mir i jeste u svetom čovekoljublju. Ko ljubi ljude svetom ljubavlju, taj se i stara da bude u miru sa njima. Čovek Hristove ljubavi uvek je ognjen u poslu, nikada ne robuje lenjosti, rad mu je sveta radost. Zato vas molimo, braćo, da se usrdno starate da budete mirni, i da gledate svoj posao, i da radite svojim rukama, kao što vam zapovedismo. Hrišćani treba da su neumorni u svom trudu i poslu, jer na taj način zarađuju sebi večni život i večno blaženstvo. I najmanji rad njihov ima večnu vrednost. Jer naša večnost zavisi ne samo od svakog krupnijeg rada našeg, nego i od svake pomisli naše, i od svakog pogleda našeg, i pokreta, i želje, i postupka, i raspoloženja. Sve to hrišćanin treba da obavlja svešteno i sveto, znajući da će za svaku reč, i pogled, i misao, i delo, dati na dan Suda odgovor sveznajućem i svevidećem Gospodu. I kroz najsitniji svoj posao, i kroz najnevidljiviji pokret svoje duše i svoje savesti, hrišćanin radi ili za svoju večnost ili protiv nje. O, kako nam svagda valja biti vidovitima, svagda budnima!