1. Solunjanima 5,4

Ali vi, braćo hrišćani, niste u tami, da vas dan Gospodnji kao lupež iznenadi: vi imate „svetlost života“, koju nikakva tama zla obuzeti ne može, niti ugasiti, ako je samo vi stalno raspirujete verom i ljubavlju i molitvom i postom. Za nas hrišćane iznenađenje u svetu može biti jedno: greh; iznenađenje i opasnost. Jer mi znamo da je greh ustvari jedina neprirodnost i protivprirodnost u ovom Božjem svetu, i zbog toga iznenađenje za bogoliko biće Božje, čoveka; i još znamo da je greh sav od Satane, i zbog toga jedina istinska opasnost za čoveka u ovome svetu, a sigurno i u ostalim svetovima. Mi Gospodom znamo, mi Svetim Evanđeljem Njegovim znamo šta Bog hoće od nas i šta Satana smera protiv nas: „jer znamo šta Satana misli“ (2. Kor. 2,11). Zato smo stalno na oprezi protiv svih njegovih zamki i sablazni, kroz koje nam on vešto i lukavo nudi svoje grehe, svoja zla, i u njima sebe sama. No mi protiv njega istavljamo sveoružje Božje, kojim nas čudesni Gospod Hristos naoružava u Crkvi Svojoj: svete tajne i svete vrline. Mi kroz njih bdimo i stražimo, ratujemo i vojujemo, i junački pobeđujemo sve duhove zla ispod neba (sr. Ef. 6,11-18). Hristom, koji kroz svete tajne i svete vrline boravi u nama, mi pobeđujemo Satanu koji je protiv nas i koji se kroz grehe i strasti nastanjuje u nama. O nas se bore Hristos Gospod i Satana grehotvorac. Satana bi mogao da nas iznenadi, i savlada, da Gospod nije s nama, Gospod koji zna sva njegova lukavstva i daje nam božanska oružja da ih odbijamo od sebe, i savladamo, i pobedimo.