2. Korinćanima 11,1

Da, moje bezumlje! Ja vam propovedam Evanđelje Bogočoveka, nasuprot vašoj jelinskoj filosofiji koja je sva od čoveka i sva po čoveku, – zar to nije bezumlje? Ja vam propovedam vaskrsenje mrtvih Bogočovekom, nasusprot vašoj filosofiji koja se sva završava smrću i smrtnim, – zar to nije bezumlje? Ja vam propovedam da je Bogočovek vrhovna vrednost i izvor svih pravih vrednosti u svima svetovima, nasuprot vašoj čovekopokloničkoj filosofiji koja u smrtnom i crvljivom čoveku vidi najvišu vrednost, – zar to nije bezumlje? Ja vam propovedam da je Bogočovek merilo svih bića i stvari, nasuprot vašoj filosofiji koja tvrdi da je čovek mera svih bića i stvari, – zar to nije bezumlje?

Da, sve je to bezumlje, kada se posmatra iz jame vaše čovekopokloničke gordosti, ali je po sebi i ustvari najviša mudrost neba i zemlje. To svedoči naš život i naša dela. „Mi govorimo mudrost koja je u savršenima“ {1 Kor. 2, 6), „mudrost Božju“ koja je u isto vreme i „sila Božja“, a to je Gospod Hristos – Bogočovek (1 Kor. 1, 24). Ta je mudrost sva besmrtna i večna, – a vaša mudrost? Ova je smrtna i prolazna, jer je sva od čoveka i po čoveku (1 Kor. 2, 6).

Otuda je ona ustvari 6ezumlje. Vaše je da birate između Bogočoveka i čoveka, između Božjeg i čovečjeg. A vi ste već izabrali Bogočoveka, postavši hrišćani. Zato „potrpite me“. Potrebno je da potpuno shvatite šta je hrišćanstvo, i šta znači biti hrišćanin.
Hrišćanin je onaj koji sav pripada Bogočoveku, sav živi Bogočovekom, misli Bogočovekom, oseća Bogočovekom, dela Bogočovekom, sve meri Bogočovekom. Jednom rečju: hrišćanin je čovek kome je Bogočovek sve i sva u svima svetovima. Ja vas samo tome učim, samo tome vodim i kroz svoju svetu ljubav k vama, i kroz kajanje i kroz propoved, i kroz poslanice.