2. Korinćanima 11,2

Sva je moja želja: da vas Božjim privedem Bogu. Jer se do Boga dolazi samo pomoću Božjeg i božanskog. Zato vam je i dato Evanđelje. U njemu je sve Božje i božansko, da 6i vas privelo – kome? Jedinom istinitom Bogu i Gospodu: Bogočoveku Isusu Hristu. Sve što radim, radim sa jednim ciljem: da vas čiste izvedem pred Hrista, A znate li ko je čist, i kad je čovek čist, pred bezgrešnim Gospodom Hristom? Kada dušu svoju očisti od greha, jer je greh jedna nečistota i prljavština pred Bogom.

A Evanđelje Hristovo i jeste u ovom svetu jedino čistilište duše: živeći njime i u njemu i po njemu, duša se čisti od svakoga greha, od svake nečistote. Bogočovek je i doneo Svoje Evanđelje nama ljudima, da bi dušu vratio njenoj prvobitnoj božanskoj čistoti, i time njenoj prvobitnoj bogolikoj lepoti.

Znate li šta je duša i radi čega nam je data Bogom? Duša je bogoliko biće, koje sobom odražava sve božanske osobine, i to u ograničenoj meri: odražava um Božji, i dobrotu Božju, i mudrost Božju, i pravdu Božju, i ljubav Božju, i život Božji. Da, sve to ona odražava jasno dok je greh ne pomrači, ne uprlja, ne raslabi, ne zadavi. A tada?

Ona je kao u nekom bunilu: ne zna ni ko je, ni šta je, ni otkuda je, ni radi čega je. Duša u gresima, to je nebeska carica u ritama; to je božanska čistunica u – jezeru gnoja. A duša je sazdana bogolikom, da bi pomoću bogolikih osobina svojih sva stremila k Bogu, Tvorcu svom; sazdana je bogolikom, da bi svojom bogočežnjivošću dostigla božansko savršenstvo. Izabravši greh, ona se dobrovoljno otisnula liticom nesavršenstva u smrt, u smrad, u demonizam, u pakao.
I tako potpuno izvrnula, posunovratila svoje biće i svoju namenu. Bogočovek je došao u naš pali greholjubivi svet, da dušu, tu nebesku besmrtnicu, spase od greha, od smrada, od nečistote, i vrati Bogu. I tako besmrtnicu spase od smrti. Duša, ta nebeska devojka, kroz greh bludniči sa đavolom. Oslobodivši se greha Evanđeljem, ona se vraća svojoj prvobitnoj bogolikoj celomudrenosti, čistoti, čednosti, devstvenosti. A grehova se svih oslobađa pomoću evanđelskih svetih tajni i svetih vrlina. I tako postaje dostojna svoga Tvorca – Boga, koji je i Spasitelj. To čišćenje duše evanđelskim svetim, božanskim silama, mnogostruki je podvig. Tu je potrebno revnovati „Božjom revnošću“.

Postajući hrišćanin, čovek zaručuje dušu svoju Bogočoveku, i dužan je da je izvede pred Njega kao „devojku čistu“, čistu – od greha, od smrti, od đavolima.