Sveto pismo
2. Korinćanima 9,3
3A braću poslah da se hvala naša vama ne isprazni u ovoj stvari, nego da budete prigotovljeni, kao što sam govorio;
ἔπεμψα δὲ τοὺς ἀδελφούς, ἵνα μὴ τὸ καύχημα ἡμῶν τὸ ὑπὲρ ὑμῶν κενωθῇ ἐν τῷ μέρει τούτῳ, ἵνα καθὼς ἔλεγον παρεσκευασμένοι ἦτε,
Tumačenje stiha
Sveti apostol heruvimski bdi nad svakim podvigom hrišćana; u svom slučaju nad njegovim milosrđem. On svima anđelski neuspavljivo služi, eda bi ih pokrenuo na evanđelske podvige i vodio kroz njih. Jer je u tome istinska hvala hrišćana i pred Bogom i pred ljudima. Ako se hrišćani razlene i ne praktikuju evanđelske vrline, njihova lica popašće večni stid i sram na dan Suda.
Znali su, imali su blagodati da žive u svetim vrlinama evanđelskim, a nisu hteli. Jer je nama hrišćanima dato sve za sveti i pobožni život, dato sve kao i Anđelima. Recite, koja je to božanska sila koju nam je čudesni Gospod Hristos mogao dati, a nije nam dato? Šta je to što nam On nije podario, a neophodno je za naš sveti, bogougodni, evanđelski život? Zato prvovrhovni apostol, sveti Petar, blagovesti i tvrdi, da su nama „darovane sve Božanstvene sile, koje trebaju k životu i pobožnosti“ (2 Ptr. 1, 3). „Darovane“, ali ih mi ne koristimo. Zato će večiti i neskidljivi sram zaliti lica naša i srca naša na dan svepravednog Suda Božjeg.
Treba da nam je svima znano: hvalu našu pred svevidećim i svepravednim Gospodom, koji nam je doneo i podario svoje Evanđelje i sve svoje božanske sile, sačinjavaju samo naše evanđelske dobrodetelji, evanđelski život, evanđelska dela, evanđelske misli, evanđelska osećanja, evanđelska raspoloženja. I – ništa drugo.