2. Solunjanima 3,15

Ali sve dotle, vi nipošto takvoga brata ne smatrajte za neprijatelja, nego ga svetujte kao brata. Ta on je već samim svojim grehom stekao sebi najvećeg neprijatelja, i najopasnijeg. Koga? Sebe sama. Jer čovek je sam sebi ili najveći prijatelj ili najveći neprijatelj. Zašto? Zato što, na kraju svih krajeva, konačna sudbina, večna sudbina njegova u ovom i onom svetu zavisi od njega, od njegove slobodne volje i delatnosti. Jer ni sam đavo ne može primorati čoveka na greh, na zlo; čovek sam izabira greh i čini greh, izabira zlo i čini zlo, i time postaje sebi najveći neprijatelj, i sam sebe gura u duhovnu smrt, u pakao, u večno carstvo zla i greha. Vi ste pozvani, Hristom pozvani, da takvog brata spasavate od njegovog najljućeg neprijatelja: od njega samog, tojest od greha koji on čini i u kome ostaje. Svetujte ga kao brata iz naše svete porodice, Hristove porodice, brata koji je zalutao, koji je ranjen, koji je bolestan, koji u grehu luduje, i kome je neophodan lek od nas: naša briga za njega, naša ljubav, naša molitva, naša milost, naša blagost, naše dobro. Dajte mu lek protiv smrti u koju ga je gurnuo njegov greh: vaše besmrtno dobro, Hristovo dobro; jer lek od smrti je besmrtna ljubav Hristova, besmrtna istina Hristova, besmrtna samilost Hristova, besmrtni život Hristov. A sve savete svedite na najglavniji savet: Gospod Hristos je jedini istinski prijatelj svakom čoveku u rodu ljudskom, tako i tebi, naš sablažnjeni brate; jer nas jedini On oslobađa našeg najvećeg neprijatelja, trojednog i troglavog neprijatelja: greha, smrti i đavola. Samo Mu treba od sve duše pripasti pokajanjem, i On će te svemilostivo spasti te sveproždrljive troglave aždaje, i uvesti u divno carstvo ljubavi Svoje. Tako ćete uvesti mir u dušu brata svog; ljubavlju svojom proteraćete iz nje greh njegov, zlo njegovo; i među vama će zacariti onaj mir koji Gospod obećava onima koji Ga ljube i ispunjuju NJegove božanske zapovesti (sr. Jn. 14,23-27).