2. Solunjanima 3,2

Apostolsko propovedanje Evanđelja, to je smrt za svaki greh, smrt za svaku smrt, smrt za svakog đavola. Zato su protiv svetih apostola svi uporni greholjupci i đavoljupci, koji su po pravilu naopaki i zli ljudi. U njih je sve izopačeno i izvrnuto: Bog je na poslednjem mestu, a đavo na prvom; istina na poslednjem, a laž na prvom; savest na poslednjem, a zlo na prvom. A vi ste naši saborci, iako ste telom daleko od nas: saborci ste svojom molitvom za nas, da se izbavimo od naopakih i zlih ljudi. Vi i ne slutite kako od molitvenog ognja vaših svetih molitava za nas - bezobzirce beži iz nekih ljudi zlo kojim oni kidišu na nas. Naročito kada su vaše molitve ognjene i istrajne. Ta mi jedan isti rat ratujemo, i na istom bojištu borbu vodimo: mi apostoli i svi vi verni. Ukoliko božansko dobro raste u nama i u vama, utoliko smo jači u ratu protiv svakog zla i greha. Zato, molitvom mobilišite sva dobra u sebi, i uvedite ih u borbu protiv sviju onih koji više vole zlo nego dobro, laž nego istinu, smrt nego život, đavola nego Boga. Naša je hrišćanska borba protiv svekolikog zla u svetu čovečanskom; zato svaka tvoja pobeda nad najmanjim zlom u tebi ili oko tebe, i moja je pobeda; zato svako umnožavanje evanđelskog dobra u vama hrišćanima, umnožava ga i u nama apostolima, i ohrabruje nas, i sarađuje nam, i ratuje zajedno s nama protiv svakog neprijatelja ljudskog spasenja. Jer mi Evanđeljem Spasovim nudimo spasenje, od čega? od greha, od smrti, od đavola. A ko to neće, neprijatelj je najpre sebi. Zar nije najveći i najgori neprijatelj sebi čovek, koji dobrovoljno i uporno ostaje u grehu, u smrti, i kroz njih - u đavolu, u paklu? O, niko, pa ni sam Satana, ne može biti gori neprijatelj meni od mene samog, i tebi od tebe samog, i nama od nas samih, i vama od vas samih. A ja sam najveći neprijatelj sebi, i ti si najveći neprijatelj sebi, i mi smo najveći neprijatelji sebi, sve dok svim srcem, svom dušom, svim umom, svom snagom ne poverujemo u Gospoda Hrista i ne zavolimo NJega, jedinog Spasitelja našeg od svakog greha, i od svih grehova, od svake smrti, i od svih smrti, od svakog đavola, i od svih đavola, od svakog pakla, i od svih paklova.

Vera nije sviju, ne zato što neke ljude nije u stanju spasti, nego zato što ti ljudi ne žele da se spasu, što greholjubljem ostaju u svome neverju i bezverju, i uporno neće da krenu putem spasenja, putem vere. Vera Hristova nudi čoveku sve što je njegovom biću potrebno ne samo za život u ovom svetu već i za život večni u onom svetu. Nema čoveka u rodu ljudskom koji bi mogao pokazati i dokazati da njemu vera Hristova ne može dati sve što mu je potrebno za njegovo spasenje od greha, smrti i đavola. Blagodatna božanska moć svetih tajni i svetih vrlina evanđelskih nesravnjeno je jača od svakog greha u svakome čoveku roda ljudskog, i od svake smrti, i od svakog đavola. Jer u toj božanskoj blagodati je uvek prisutan sav Gospod Hristos, jedini i istiniti Bog i stoga jedini istiniti Spasitelj, koji je uvek bezgranično jači od svih smrti, od svih grehova, od svih đavola. No iako je to očigledno za svakog iole normalnog čoveka, ipak ima ljudi koji neće jedinog istinitog Boga, neće jedinog istinitog Spasitelja. Neće po svojoj zloj volji. Da, samo slobodna volja čovekova i jeste uzrok što vera nije sviju. Ĉovek koji svesno i dobrovoljno odbacuje Gospoda Hrista, čini to zato što je svesno ili nesvesno postao rob greha, rob zla, rob laži, rob psevdoistine, rob psevdopravde. A greh, a laž, a zlo, uvek je protiv Gospoda Hrista koji je Večna Istina, Večna Pravda, Večno Dobro.