2. Solunjanima 3,5

I kada revnosno i usrdno činite ono što vam zapovedamo, znajte da i onda to čini blagodat Božja kroz vašu slobodnu volju. Jer mi ljudi nikada nismo dovoljno Hristovi, dovoljno Božji: bezdano je srce naše u nama, te mi i ne slutimo koliko je ponora u njemu, koliko ambisa, koji su sve dotle prazni i užasni dok ih ne ispunimo Bogom. Zato Gospod da upravi srca vaša na ljubav Božju: jer On jedini zna koliko je srce naše, šta je sve u njemu, i kako se ono može sabrati ujedno, i celo celcato voditi ka Bogu i svemu božanskom. Samo je ljubav Božja jača od srca našeg, i šira, i neizmernija. Zato ga ona jedina i može sabrati, i ujediniti mu sva osećanja, sve misli, sva htenja, i voditi ga kroz sva božanska dela i svetinje i istine i pravde. LJubav je po prirodi svojoj bogočežnjiva i bogocentrična sila: ona vuče čovekovo srce k Bogu, jer Bog je ljubav (1. Jn. 4,16.8), stoga ljubav i vuče k NJemu. U samoj stvari, ljubav je i nemoguća van Boga i bez Boga. Zato je Bog - "Bog ljubavi" (2. Kor. 13,11), ljubavi istinske, prave, svete, besmrtne, večne. I mi ljudi utoliko smo sposobni ljubiti, ukoliko smo od Boga. Sazdani Bogom kao bogolika bića, mi u toj bogolikosti i imamo ljubeću silu u sebi: iz te bogolikosti se i razvija i raste božanska ljubav u nama. I ta naša ljubav je sve dotle nesavršena, dok sva ne poraste u ljubav Božiju, dok se ne upodobi ljubavi Božjoj. Od bogolikosti ona mora proći sav put do bogopodobnosti. LJubav Božja je mera ljubavi čovekove, ljubavi naše, ljudske, čovečanske; ona i kontrola, i popravljač, i vaspitač, i vođ. Mi smo sazttani po obrazu Božjem; a to znači: i po obrazu ljubavi Božje. Pošto je Bog ljubav. Tako je pri stvaranju našoj prirodi ljudskoj data klica, semenka te ljubavi Božje. Ona treba da proklija kroz celu prirodu našu ljudsku, da raste sve dok ne poraste u savršenu ljubav Božju: da prođe sav put od klice bogolikosti do savršene bogopodobnosti. Savršeni obrazac te božanske ljubavi u biću ljudskom jeste očovečeni Bog Logos - Gospod Hristos, Bogočovek. Zato On Ĉovek = Bogočovek zahteva od nas ljudi da i mi ljubimo onako kao što On ljubi nas, da naša ljubav bude po NJegovoj ljubavi, od NJegove ljubavi, u NJegovoj ljubavi (sr. Jn. 13,14): da takvom ljubavlju ljubimo jedan drugog (Jn. 15,12). Ta ljubav se i naziva "Hristova ljubav" (Ef. 5,2). A ona se razvija u nama pomoću ostalih svetih vrlina evanđelskih, a najpre pomoću svetih tajni crkvenih, iz kojih i izvire. Ona raste od semenke bogolikosti do savršene bogopodobnosti, do savršene ljubavi Hristove.

Gospod neka uputi srca vaša na ljubav Božju: ljubav Božju prema svakoj tvari, a najpre prema vašoj sabraći, ljudima. Kao što Bog ljubi, ljubite tako i vi; to i jeste ljubav Božja. A toj se ljubavi Božjoj mi učimo kroz vršenje zapovesti Božjih (sr. 1. Jn. 5,3). Što usrdnije vršimo zapovesti Božje, to i ljubav jače raste u nama. Naše usavršavanje u vršenju zapovesti Božjih, jeste ujedno i naše usavršavanje u ljubavi Božjoj; savršena ljubav Božja je u onima koji drže reč Božju (1. Jn. 2,5). Držiš li Spasovu zapovest o molitvi, u tebi raste ljubav Božja; držiš li NJegovu zapovest o milostinji, u tebi raste ljubav Božja; držiš li NJegove zapovesti o postu, o smirenosti, o krotosti, o trpljenju, o praštanju, o celomudriju, o samoodrečenju, kroz sve njih raste ljubav Božja u duši tvojoj, u srcu tvom, i pruža se ka svima Božjim svetovima i stvorenjima, i voli ih, i miluje ih, i sastradava im. A to ćeš postići, ako volju svoju oblagodatiš: ako slobodu svoju predaš blagodati Božjoj, i svu je potopiš u njoj. Sloboda oblagodaćena - to je jedina istinska sloboda čovekova, jedina savršena sloboda njegova i u ovom i u onom svetu.

LJubav Božja što je u srcu vašem, kada se okrene prema ljudima, pretvara se i preobražava u svetu ljubav prema njima; a kada se okrene i uputi prema tvarima, ona se opet preobražava u svetu ljubav prema njima. A šta znači ljubiti Boga? To znači: Boga pretpostavljati svemu, svakome stvorenju, svakoj tvari, celome svetu, svima svetovima vidljivim i nevidljivim; i vršiti zapovesti NJegove. Gde ti je srce? Pogledaj i vidi, ako nije svo pošlo za Gospodom, - nemaš ljubavi k NJemu. A duša, gde ti je ona? Ako sva ne ide za Sladčajšim, - nemaš ljubavi k NJemu. A um tvoj? a savest? a vascelo biće tvoje? Ako nisu u potpunosti pošli za Bogom, - zar su zdravi, zar čitavi, zar normalni? Gde su? Rastureni i razvejani i rasejani po svima putevima i bespućima zemaljskim. "Ko sa mnom ne sabira, rasipa" (Lk. 11,23): rasipa dušu, rasipa savest, rasipa um, rasipa snagu. Zato Gospod neka upravi srca vaša na ljubav Božju: neka blagodat NJegova sabere i um vaš i savest vašu i dušu vašu i snagu vašu, da biste ih vi upravili na ljubav Božju, koja isceljuje i oceljuje vascelog čoveka, vodi ga svima putevima Božjim, izvodi iz svakog greha i pakla i uvodi u spasenje i Carstvo Božje. A kada Gospod upravi srca vaša na ljubav Božju, i vi blagodaću Božjom usrdno vodite sebe stazom spasenja, onda neće zalutati srce vaše ni u kakva zla, ni u kakve smrti, ni u kakve zablude, ni na kakve stranputice, nego će uvek ići putevima koji vode u Carstvo Božje.

Razume se, da u tome uspete, vama je potrebno trpljenje, i to - Hristovo trpljenje. Setite se čudesnog Gospoda: kako je, i zbog čega je pokazao toliko trpljenje u spasavanju roda ljudskog od greha, smrti, zla i đavola? Samo iz ljubavi neizmerne i čovekoljublja besprimernog i jedinstvenog. Zaista, samo Jedini Ĉovekoljubac mogao je onako nenadmašno krotko i blago podneti tolika stradanja za rod ljudski; a kao svemoćni Bog i Gospod mogao je sve Svoje mučitelje i gonitelje za tren oka pogledom Svojim u prah i pepeo pretvoriti. On je zbog toga i postao, i ostao "Bog trpljenja" (Rim. 15,5). A Bog trpljenja prema nama grešnim ljudima, može biti samo "Bog ljubavi". Zato je On naš večni uzor i savršeni primer trpljenja. Taj zakon važi i za nas. Ako imamo ljubavi Hristove, imaćemo i trpljenje Hristovo; i moći ćemo Hrista radi pokazati to spasonosno trpljenje u ispunjavanju svetih zapovesti NJegovih, u življenju po Evanđelju NJegovom, u stradanjima za istinu NJegovu i pravdu, u mukama za NJega od hristobornih ljudi. Jer naše "spasenje postaje u trpljenju Hristovih stradanja koja i mi podnosimo" (2. Kor. 1,6). Jer duše ljudske "donose rod u trpljenju" (Lk. 8,15): rod = svete vrline, koje daju blagodat Duha Svetoga; rod Duha: ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost, uzdržanje (Gal. 5,22; sr. Ef. 5,9). Zato je uvek nova i uvek svevažna zapovest Spasova: "trpljenjem svojim spasavajte duše svoje" (Lk. 21,19).