Dela apostolska 2,19

19-21

Tim rečima (prorok) jasno predskazuje i o budućem sudu, i o Jerusalimu, i o judejskom ropstvu, i o onome što će se zbiti pored Krsta Hristovog i, najzad, o onome što se dogodilo s Judejcima usled rimskog rata, kad su Rimljani u Judeji prolili mnoštvo krvi, kad se vejao dim od spaljenih gradova i sela. Kroz to su Judejci nosili kaznu za svoju bezobzirnost protiv Hrista - za bezobzirnost, koju ni samo sunce nije moglo da podnese pa je zatvorilo svoje oko, silu svetlosti, ni mesec, koji je svoj srebrni lik izmenio u crvenu svetlost. Govore, međutim, da je navodno mnogo sličnih viđenja bilo na nebu i u vreme razaranja Jerusalima. Tako svedoči Josif (Flavije). Uostalom, rečima: Mesec će se pretvoriti u krv, prorok ukazuje i na prekomernu surovost zaklanja (tj. raspeća Gospodnjeg).

Međutim, zašto se to događa u trećem času? Da bi se pokazala čudesnost te pojave: blesak ognja viđen je usred belog dana, kad su svi na trgu! Uostalom, ono što je prorok rekao, himnograf razume na sledeći način: krv je vaploćenje (Hristovo), oganj Božansgvo a vejanje dima - Duh Sveti, koji je svojim silaskom osenio Djevu i svet ispunio miomirisom, dok se pod danom Gospodnjim podrazumeva Dan Vaskrsenja. Gospod, međutim, kaže: Izliću od Duha Mojega, pre nego što dođe Dan Gospodnji. Kaži, Judejine: ako Gospod ima jedno lice i jedno ime, i ako Bog govori o Samome Sebi, zašto onda nije rekao: "pre nego što dođe Dan Moj?" Ako, kaže Petar, vi sada nekažnjeno grešite, ne nadajte se da će i tada biti tako, jer je to samo početak tog velikog i strašnog dana. Pokrenuvši i prestrašivši time njihova srca, on ih umiruje i dopušta im da gaje dobre nade. I biće da će se spasti svaki, koji prizove ime Gospodnje: bilo da je rob ili slobodan, bilo da je sveštenik, Jelin ili Judejac. U Isusu Hristu nema ni muškog ni ženskog, ni roba, ni slobodnog. Međutim, ne svaki onaj koji samo jednosgavno prizove, jer je rečeno: Neće se spasti svaki, koji mi kaže: Gospode, Gospode, nego svaki koji prizove sa sklonošću duha i vrlinsžim delima. Uključujući u svoju besedu i slovo o veri - jer spasenje zavisi od priziva - on od sada čini svoju besedu lako razumljivom. Ime Gospodnje se, prema Pavlovom objašnjenju, priziva u ime Hrista. Petar se, međutim, ovoga puta nije odlučio da to otkrije svojim slušaocima.