Sveto pismo
Dela apostolska 26,1
1A Agripa reče Pavlu: dopušta ti se da govoriš sam za se. Onda Pavle pruživši ruku odgovaraše:
Ἀγρίππας δὲ πρὸς τὸν Παῦλον ἔφη· Ἐπιτρέπεταί σοι ὑπὲρ σεαυτοῦ λέγειν. τότε ὁ Παῦλος ἐκτείνας τὴν χεῖρα ἀπελογεῖτο·
Tumačenje stiha
Smatram sebe srećnim, care Agripa, što ću se danas pred tobom braniti. Pavle nije tako govorio da bi polaskao caru (nipošto!), nego zato što je želeo da i car od toga ima koristi. Onaj, kojeg tek što su ispitivali na sudu, svojom čestitošću je toliko uticao na sudiju i pridobio ga, da je Agripa pred svima rekao: Još malo pa ćeš me nagovoriti da postanem hrišćanin (st. 28).
Osobito što ti poznaješ svejudejske običaje i sporove. Budući toga svestan, Pavle je trebalo da se plaši što će mu suditi čovek koji sve zna; međutim, ne uzmicati pred takvim sudijom, koji iscrpno poznaje sve što se dogodilo, znači imati čistu savest.
Znaju svi Judejci, koji me znaju od ranije. To znači: Judejci znaju istinu, ali neće da budu njeni svedoci, nego samovoljno lažu i greše protiv mene.
Po najstrožijoj struji (u originalu: jeresi) naše vereživljah kao farisej. Za-nimljivo je da su i fariseji bili jeretici (sektaši), iako su oni Pismo istraživali i razumevali bolje, nego sve ostale judejske sekte. Razumevali su ga bolje, ali ne i istinski, jer kod njih nije postojalo istinsko razumevanje Pisma. Marljivost je sposobna da iscrpno ispita delo i da prosudi o njemu. Međutim, ona nije u stanju da u potpunosti shvati njegovu suštinu; naprotiv, događa se da čoveka obmanjuje njegov sopstveni um.