Efescima 1,2

Blagodat je svaka božanska sila koja služi osvećenju i spasenju ljudi. Nju poseduje samo Trisvsto Božanstvo, i daje se ljudima od Oca kroz Sina u Duhu Svetom, radi zasluga čoveka Gospoda Isusa. Zato se blagodat prvenstveno pripisuje Gospodu Hristu: ona je „blagodat Gospoda našega Isusa Hrista“ (1. Kor. 13,13; Gal, 6,18; Rm. 16,24; Flb. 4,23; 2. Sol. 3,18; 2. Tm. 2,1). Štaviše, spasenje i biva „blagodaću Gospoda Isusa Hrista“ (D. A. 15,11). I još: blagodat se prima preko Gospoda Isusa Hrista (sr. Rm. 1,5). Ako išta – blagodat caruje kroz Gospoda našeg Isusa Hrista (Rm. 5,21). „Mir“ je takođe od Svete Trojice, i uvek jedne suštine sa blagodaću. To je isto tako dar Hristov. „Mir“ od življenja u Gospodu Isusu toliko je izuzetan, toliko se razlikuje od svakog ljudskog, zemaljskog mira, da ga Spasitelj naziva „svojim mirom“, mirom koji jedino On može dati (Jn. 14,27). To je „mir Božji koji prevazilazi svaki um“ (Flb. 4,7). Zato je Gospod Hristos – „Bog mira“ (Flb. 4,9).