Efescima 5,13

Da nije svetlosti, ne bi se znalo da je tama – tama; i ono što je u tami ne bi znalo da je u tami. Da nije svetlosti, tama bi mogla tvrditi da je ona sve i sva, i da van nje ne postoji ništa. Da nije Boga, ne bi se znalo da je greh – greh, i zlo – zlo, i đavo – đavo. Isto tako, da nije istine, ne bi se znalo da je laž – laž; da nije pravde, ne bi se znalo da je nepravda – nepravda; da nije ljubavi, ne bi se znalo da je mržnja – mržnja. Ali, čim se svetlost pojavi, odmah se vidi šta je tama, i šta je u tami. Čim se Bog pojavi, odmah se vidi šta je đavo, i šta je u njemu. Čim se istina pojavi, odmah se vidi šta je laž, i šta je u njoj. Čim se dobro pojavi, odmah se vidi šta je zlo, i šta je u njemu. Zato se i zna šta treba karati, izobličavati, osuđivati. Zato sve što se objavljuje, obelodanjuje, vidi – „svetlost je“, osvetljeno je, obasjano je, i može se ispitivati i poznati.

Da nije Boga, ko bi osuđivao greh, i zlo, i smrt, i đavola? i zašto bi ih osuđivao? i čime bi ih osuđivao? i u čemu bi se sastojalo merilo za merenje svega toga? Ljudi ne bi znali ni šta su, ni radi čega su, ni zbog čega ih valja osuđivati, izbegavati, uništavati. Smatrali bi ih za nešto prirodno i neophodno, za nešto neuklonljivo i neuništivo. Ali pojava ovaploćenog Boga u ovom svetu osvetlila je ovaj naš svet i otkrila nam, i obelodanila nam, i kazala nam, i objavila nam šta sve u njemu ima, i zbog čega su greh i zlo i smrt i đavo – nešto užasno, ubistveno, strašno, dostojno svakog izbegavanja i osude i uništenja. Tek od Bogočoveka i Bogočovekom mi znamo i vidimo da su i greh, i zlo, i smrt, i đavo – nešto neprirodno i protivprirodno, nešto neljudsko i protivljudsko, nešto ubitačno i odvratno, i čega se mi ljudi možemo osloboditi samo Njime, ovaploćenim Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom.

Jednoga duha sa bogomudrim apostolom, Zlatousti bogovesnik blagovesti: Sveti apostol je rekao: „vi ste svetlost“, a svetlost otkriva sve što se u tami zbiva. Ako dakle, vi, veli apostol, budete dobrodeteljni i dostojni divljenja, nevaljali ljudi se neće moći prikrivati. Jer kao što u vreme, kada svetilnik gori, svi su obasjani, tako i vi kada svetlite, obelodanjeni nevaljalci biće poraženi. Sledstveno, treba karati, izobličavati. – Kao što se unutrašnja telesna rana, dok se potajno širi i ukorenjuje unutra, ne može podvrgnuti nikakvom lečenju, tako i greh, dok se skriva kao u mraku, radi sa velikom smelošću; no čim se obelodani – postaje svetlost: ne sam greh, – jer kako je to moguće? – nego onaj koji ga je činio. Jer ako on bude izveden na skup, ako bude usavetovan, ako se pokaje, ako dobije otpuštenje greha, zar time nisi rasterao njegovu tamu? zar time nisi iscelio njegovu ranu? zar nisi besplodnost krenuo ka plodnosti?