Efescima 6,1

Odnos dece prema roditeljima pravilan je, jedino pravilan, kada deca gledaju na svoje roditelje kao na „roditelje u Gospodu“. Ali i roditelji da gledaju na svoju decu kao na decu u Gospodu. I roditelji i deca samo su „u Gospodu“ ono što treba da budu. To znači: Gospod im određuje smisao i cilj života, i uređuje sve njihove međusobne odnose; život roditelja sav je u Gospodu, u zapovestima Gospodljim; deca ih slušaju kao one koji su „u Gospodu“, i vaspitavaju ih „u Gospodu“, i u svemu i kroza sve ih vode Gospodu. Na taj način roditelji su pravi roditelji, a deca – blagoslov Božji, dar Božji. Jedni prema drugima, i jedni za druge, uvek „u Gospodu“. „To je pravo“, veli sveti apostol. A kada nije pravo – slušati roditelje? – Kada roditelji odvraćaju decu od Gospoda. Tako, sveta Varvara nije poslušala svoga roditelja kada ju je odvraćao od Gospoda Hrista; tako Rastko nije poslušao svoje roditelje kada su hteli da ga vrate iz Svete Gore i odvrate od monašenja; tako i mnogi drugi svetitelji i uzorni hrišćani. Jer čim je u pitanju: Gospod ili roditelji, – onda uvek izabrati Gospoda. „Bogu se treba većma pokoravvti nego ljudima“ (D. A. 5,29), nego i roditeljima, jer su i oni ljudi. Spasitelj je rekao, i stalno govori svima i svakome: „Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan“ (Mt. 10,27).