Efescima 6,7

Čovek je istinski sluga ljudima, kada je istinski sluga Hristov. Dragovoljno služeći ljudima „ne kao ljudima“ nego „kao Gospodu“, čovek je zaista pravi hrišćanin, pravi sluga Hristov. Ljudi drukčije i ne mogu biti hrišćani nego dragovoljno služeći ljudima kao Gospodu; dragovoljno služeći i rđavim ljudima, da bi ih na taj način upoznali sa Hristovim dobrom, sa Hristovim Evanđeljem, i pridobili ih za njih. Služeći im „od srca kao sluge Hristove“, hrišćani im pokazuju „bogatstvo Božje dobrote i krotosti i trpljenja“, svesni da „dobrota Božja vodi u pokajanje“ (Rm. 2,4). Hristovo dobro ne propada, kad tad ono koristi onima radi kojih se čini. A i ne desi li se to zbog tvrđe srca njihovog, ono svakako koristi onima koji ga čine. Hrišćani su time hrišćani što zlo savlađuju dobrom, što se trude da i u rđavim ljudima pronađu božansko dobro, da izazovu iskru u kamenu, u kamenu srca neosetljivog za Hrista i Njegove čudesne darove. Čineći dobro ma kome u svetu, treba ga činiti „kao Gospodu“, jer je svako dobro od Gospoda i vodi Gospodu. Ma u kakvom zvanju bili, hrišćani su dužni da se „u svemu“ pokažu „kao sluge Božje: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u teskobama, u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u nespavanju, u postu, u čistoti, u znanju, u podnošenju, u dobroti, u Duhu Svetom, u ljubavi istinitoj, u reči istine, u sili Božjoj, s oružjem pravde i na desno i na levo, slavom i sramotom, kuđenjem i pohvalom, kao žalosni a koji se jednako vesele, kao siromašni a koji mnoge obogaćavaju, kao oni koji ništa nemaju a sve imaju“ (2. Kor. 6,4-8.10).

Objašnjavajući sve apostolove reči, sveti Zlatoust veli: Vidiš li kako mnogo zahteva apostol svojim rečima: „dragovoljno i od srca“? Mi vidimo gde mnogi služe svojim gospodarima „sa strahom i trepetom“, mnogo pobuđeni na to strogošću gospodara. No ti, veli apostol, pokaži da služiš kao sluga Hristov, a ne kao sluga čoveka; učini da tvoje služenje bude u tebe dobrodetelj a ne plod neophodnosti. Kao što onoga koji trpi nepravdu Hristos ubeđuje i uči da to prima kao blago i podnosi dobrovoljno, isto tako i apostol uči sluge. Pokaži da svoje slugovanje nosiš dobrovoljno, a ne kao čovekougodnik. Čovekougodnik nije sluga Hristov, i sluga Hristov nije čovekougodnik. Jer, ko, budući sluga Božji, hoće da ugađa ljudima? I obrnuto, ko, ugađajući ljudima, može biti sluga Božji? „Od srca, veli apostol, dobrovoljno služeći“. Ovo je dobro rečeno, pošto je moguće služiti u prostoti i bez zlobe, ipak ne svom snagom nego samo izvršujući dužnost. Stoga veli: iz usrđa, a ne po neophodnosti; od dobre volje, a ne po moranju. Ako tako budeš služio, tojest od dobre volje, srdačno, radi Hrista, onda ti nisi sluga. Vidiš li kako se od tvog slugovanja otstranjuje beščešće?