Efescima 6,8

Eto šta je svevrednosno pred Gospodom: činiti dobro. To čini čoveka slugom Hristovim, i slugom ljudima. Činiti dobro pod svima uslovima života, i znači – biti hrišćanin. Svako je naše dobro nebočežnjivo i bogočežnjivo. Učinjeno na zemlji, ono odlazi na nebo Gospodu, jer u njemu ima mnogo bogocentrične sile koja ga vuče i odvodi Gospodu. I svako naše dobro, gore na nebu, razvija se, raste, i ko zna u kakvom će nam ga čarobnom vidu Gospod vratiti. Samo je dobro besmrtno božanskom besmrtnošću; samo ono traje do Strašnoga suda, a iza njega kroza svu večnost. Kroz dobro čovek se obesmrćuje, onebesuje, obožuje. Učini li makakvo dobro i najgorem čoveku, ono će i preko njega uzići na nebo Gospodu. Niko ničim ne može uništiti nijedno dobro, jer je svako – besmrtno, božansko. U svakom dobru ima po malo Boga i Gospoda; i čineći ga, čovek uvek služi Gospodu, uvek podiže sebe iz ovog u onaj svet. „Bio rob ili slobodnjak“, čini li dobro na zemlji, čovek već živi na nebu, radi Bogu, služi Gospodu.