Filipljanima 1,7

"Pravo je da ovo mpslim za sve vas". A šta je to? To je ovo: da će svi oni "dobro delo" svoje razrađivati i usavršavati sve "do dana Isusa Hrista". "Zajedničari u Evanđelju", hrišćani su to uvek zajedno sa apostolima i svima svetima. I svi oni zajednički sabornim životom usavršavaju blagadaću svaki "dobro delo" svoje po meri sila svojih i moći svojih. Zajedničar sa svima u blagodati, sveti apostol ih čovekoljubivo sve ima u srcu svom. I time daje primer i ukazuje na dužnost: da svaki hrišćanin nosi u srcu svom svu braću po veri kao zajedničare u blagodati, u blagovesti, u životu, u večnosti. I to da ih apostolski uvek ima u srcu svom, pa bio u okovima, u slobodi, u odbrani Evanđelja, u posvedočavanju i utvrđivanju evanđelskih istina, svuda i svagda. Jer nam i evanđelski podvizi postaju laki i radosni, kada nam braća po veri ispunjuju srce i zagrevaju ga prisustvom svoje saborne hristočežnjive ljubavi. A ljubav, - eto sile koja sve što je Hristovo čini milim, radosnim, lakoostvarljivim u životu. Od nje je radost, od nje oduševljenje, od nje revnost, od nje celokupno evanđelsko življenje. "Duhovna ljubav je tako silna, da ona nikad ne ustupa ničemu, već uvek vlada dušom ljubećeg, i ne dopušta da je pobede nikakve nevolje, nikakve muke. Jer kao što u peći Vavilonskoj, pri onako strahovitom plamenu, za one blažene Mladiće bejaše rosa, tako i ljubav, obuzevši dušu onoga koji ljubi Boga i ugađa Mu, ugašuje svaki plamen i proizvodi čudesnu rosu".