Filipljanima 1,8

Evo evanđedske, evo hristolike, evo nove ljubavi od nove blagovesti i nove zapovesti (sr. Jn. 13,34). Što traži od svoje braće po veri, to im sam apostol najpre daje: ljubav Hristovu, ljubav božansku, ljubav svetu. Sve što im čini i piše, na to ga hristolika ljubav potstiče. Ponesen, i stalno nošen tom ljubavlju prema svima, apostol neumorno radi na njihovom spasenju, na njihovom osvećenju, na njihovom usavršavanju. To ga čini heruvimski budnim, serafimski revnosnim, anđelski okriljenim. Hristolika ljubav ga je toliko preobrazila, da on zaista više liči na anđela nego na čovska, više pripada nebu nego zemlji. Šta kažem? Ta on sav pripada Hristu Bogu, i nebesima nad nebesima, a među nama je samo da bi i nas ispunio hristočežnjivom ljubavlju i poveo nas tamo, ka čudesnom Gospodu, iznad svih nebesa.