Filipljanima 2,3

Takav život ispunjuje hrišćanina neizmernom smernošću. U njemu stalno gori osećanje i svetli saznanje da je sve to dar Božji, a ne njegova zasluga. Sam um njegov, koji neprestano svoje misli preobražava u bogomisli, ispunjuje se beskrajnim smirenjem i pred Bogom i pred ljudima. Tako se sav um pretvara u smirenoumlje: smireno umuje o svemu, uvek pogledajući na Boga i Gospoda, i svaku misao završavajući NJime. Smirenoumlje i jeste: o svemu misliti, umovati Bogom; svaku misao NJime voditi, NJime rukovoditi, NJime hraniti, NJime ograđivati, NJime kontrolisati. Takav čovek iskreno smatra druge većima od sebe, i boljima od sebe. Nema svetitelja koji sebe nije smatrao grešnijim od svih ljudi. Sveti život se uvek projavljuje kao osećanje svegrešnosti. Gledajući sebe iz Boga, iz savršenstava Božjih, šta može i najsvetiji čovek videti u sebi, ako ne greh i slabost i nemoć? i kako sebe smatrati, ako ne manjim od drugih, gorim od drugih? Zato sveti apostol jasno i odlučno naređuje: "Smirenoumljem smatrajte jedan drugoga većim od sebe". - Gordoumlje pak deluje suprotno: ono navodi čoveka, te on drugoga smatra manjim od sebe, i gorim od sebe.

Navodeći apostolove reči: "Ništa ne činite uz prkos ili za praznu slavu", sveti Zlatoust blagovesti: Ja stalno govorim da je to uzrok svih zala. Otuda su sukobi i svađe, otuda klevete i prepirke, otuda ohlađenje ljubavi, kada volimo slavu ljudsku, kada postanemo robovi počasti ljudskih. Rob slave ne može biti istinskim robom Božjim. A kako možemo izbegnuti slavoljuble? Evo, sveti apostol kazuje: "smirenoumljem smatrajte jedan drugog većim od sebe". - Eto pravila punog svake filosofije, svake bogomudrosti! eto divnog rukovodstva za naše spasenje! Ako ti zamišljaš, veli apostol, da je drugi bolji od tebe i uveriš sebe u to; i još više, ako ne samo govoriš to nego si i ubeđen u to, i ukazuješ mu poštovanje, onda se nećeš srditi gledajući gde mu drugi odaje poštovanje. Tako dakle, smatraj drugog ne samo boljim od sebe nego i većim, pa ti neće biti ni čudno ni bolno gledati gde se njemu odaje poštovanje; čak ako te on i uvredi, ti ćeš podneti to velikodušno, jer si ga priznao boljim od sebe; stane li te grditi, podnećeš; učini li ti kakvo zlo, otrpećeš ćutke. Jer kada si se jednom u duši svojoj potpuno ubedio da je on bolji od tebe, onda se nećeš gneviti ma kakvo ti zlo on učinio, a nećeš mu ni zavideti. Jer onima koji stoje visoko, niko ne zavidi, pošto svaki drži da njima pripada sve. Tako će biti, ako si ti smerno raspoložen prema drugome. A kada i drugi, koji je doživeo od tebe takvo poštovanje, bude imao isto raspoloženje prema tebi, zamisli onda kakvu dvostruku tvrđavu dobrodušnosti prestavljate vas dvoje. Dokle god ti budeš smatrao drugoga dostojnim poštovanja, i on tebe, neće se desiti ništa neprijatno. Jer kada je takvo ponašanje sa strane jednoga u stanju uništiti svaku ljutnju, onda pri obostranom takvom raspoloženju ko će razrušiti takvu tvrđavu? Ni sam đavo, jer je to tvrđava trostruka, i četvorostruka, i mnogostruka. Nema sumnje, smirenoumlje je uzrok svega dobroga.