Filipljanima 3,21

I "naše poniženo telo" treba da prođe put koji je prošlo telo Hristovo: od zemlje do uvrh neba, iznad svih nebesa "gde Hristos sedi s desne strane Boga" (Kol. 3,1). Blizanac duše, naše telo zajedno sa dušom trči kroz evanđelske podvige ka nebeskoj meti, "k nagradi višnjega zvanja Božjega u Hristu Isusu". Jer Gospod je i sišao u naš zemaljski svet da spase i proslavi celog čoveka, ne samo dušu nego i telo. Zato je On i postao "telo" (Jn. 1,14). Pobedivši smrt vaskrsenjem tela, i uznevši telo iznad svih nebesa da večno sedi s desne strane Boga, Gospod Hristos je i telo proslavio večnom božanskom slavom. Sa ciljem: da tako proslavi svako telo ljudsko, koje bude htelo verovati u Evanđelje i živeti po Evanđelju. I kada po drugi put bude došao u naš svet, doći će sa telom slave svoje, da proslavi sledbenike svoje. Tada će u beskrajnom čovekoljublju svom "preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave njegove". A naše telo je bilo poniženo grehom i smrću; i to je najveće poniženje koje nas je moglo snaći. Ali, pobedivši greh i smrt silom Hristovom, ono se udostojava slave tela Hristova: večnog i blaženog života u večnom carstvu Trosunčanog Božanstva.

Što ne podrazumeva preobraženje tela u drugo obličje - daleko bilo - već prelazak iz propadivosti u nepropadivost.