Galatima 1,10

Govoreći ovo, zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Niti nagovaram ljude za nešto svoje, niti pomišljam da ma šta svoje predlažem svesavršenom Bogu i Gospodu i zadobijam Ga za neki svoj predlog. Ništa svoje nemam, i neću, samo da Hrista dobijem i da se u Njemu nađem – na svu večnost! Ili tražim da ljudima ugađam? Ta šta su ljudi? Jeziva povorka gubavih robova smrti, greha i đavola. I zar da od njih tražim besmrtnost i istinu i život i pravdu i večnost? Zar da od trulih robova smrti tražim spasenje od smrti? Zar da od sladostrasnih krpelja greha tražim spasenje od greha? Zar da od bezumnih lakeja đavolovih tražim spasenje od đavola? Ne, ne, ne! Jer kad bih ja još ljudima ugađao, ne bih bio sluga Hristov. Hristu Bogu služi se: verom, ljubavlju, nadom, molitvom, postom, smirenošću, milosrđem, trpljenjem, i ostalim svetim vrlinama evanđelskim. A đavolu se služi, čime? – neverjem, bezverjem, bezbožnošću, mržnjom, očajanjem, gordošću, neuzdržanjem, mrzovoljom, lenošću, ohološću, zavišću, pakošću, pohotom, samoljubljem, slastoljubljem, samoživošću, sebičnošću, i ostalim strastima, porocima i gresima. Ja ne bih bio sluga Hristov, kada bih ugađao ljudskim slabostima, i gresima, i slastima, i strastima, i željama, i izmišljotinama. Služeći Istini Hristovoj, ja uistinjujem i oistinjujem svoje biće Večnom Istinom, i sam postajem večan; služeći Ljubavi Hristovoj, ja oljubotvoravam dušu svoju Večnom Ljubavlju, i sam postajem blažen u življenju svom ovoga i onoga sveta; služeći Pravdi Hristovoj, ja se sav ispunjujem Večnom Pravdom i žrtvujem sebe za nju neprestano, i kroz to žrtvovanje neprestano vaskrsavam sebe u život večni; služeći vaskrslom Gospodu Hristu, ja pobeđujem sve smrti u svima svetovima, i postajem besmrtan božanskom besmrtnošću. Sluga sam Hristov, sveposlušni sluga svemu Hristovom, i time se spasavam od svih ludila ljudskih, koja slastima, strastima, gresima, smrtima, đavolima pustoše i upropašćuju nehristove i vanhristove ljude.