Galatima 1,17

ne iziđoh ni u Jerusalgš da pitam apostole koji pre mene postadoše apostoli, nego otidoh u Arabiju, da u postu i molitvi usamljeničkoj vascelog Hrista pronesem kroz svo biće svoje: kroz svu dušu, i svo srce, i svu savest, i svo telo. Ništa mi nije bilo potrebno sem Njega: svesavršenog, sveblagog, svemilog, sveslatkog, sveistinitog, svepravednog, svebesmrtnog, svevečnog, svedovoljnog, svebožanstvenog. I još: da tamo u Arabiskoj pustinji i dalje primam otkrivenja od Gospoda Hrista. Zato mi nisu bili potrebni ljudi, niti ikoji čovek, da me uče Evađelju Hristovom, ili nečemu što ja nisam mogao dobiti putem neposrednog otkrivenja od jedinog istinitog Boga i Gospoda – Isusa Hrista. Nasamo sa Bogom mojim: u kome je sve što treba ljudskom biću u svima svetovima.