Galatima 2,1

Evanđelje koje sam dobijao s neba neposredno od vaznesenog Gospoda, i otkrivenja kroz koja sam ga dobijao, eto to me je vodilo i rukovodilo u blagovešćenju jedinog Spasitelja i jedinog spasenja rodu ljudskom. Iako sam telom hodao po zemlji, sluhom sam, očima sam, dušom sam, savešću sam stalno bio na nebu predstojeći čudesnom Gospodu svespasonosnog Evanđelja, u besprekornoj i sveradosnoj poslušnosti svemu Njegovom. Sav moj život punih četrnaest godina bio je Evanđelje u meni i oko mene, Evanđelje ne od čoveka ni po čoveku već vascelo po Bogočoveku, i svesrdno ispunjavanje blagodaću Božjom volje Gospoda Hrista. Evanđelje u meni i ja u Evanđelju, eto to sam sav ja, i mene nema van toga. Sve što nije od Hristova Evanđelja, sve što je van njega – smrt je, pakao je, strašilište je. U mom Evanđelju sve je jasno, jer sve obasjano nezalaznom svetlošću vaskrslog Gospoda; u njemu nema ničeg podmetnutog ni od anđela, a kamoli od ljudi; sve je u njemu od Gospoda svevišnjeg. Ali da se neki ne bi sablaznili o ovo nebesko Evanđelje, otkriveno mi i povereno mi s neba vaskrslim Gospodom Hristom, ja posle četrnaest godina opet iziđoh u Jerusalim sa Varnavom i Titom, sa dva svedoka o nebeskosti moga Evanđelja.