Galatima 5,19

19-21

A „dela telesna“ – τὰ ἔργα τῆς σαρκός (= dela tela) – poznata su; to su: preljubočinstvo, blud, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranja, neprijateljstva, svađe, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, podvojenosti, jeresi, zavisti, ubistva, prejedanja, i tome slično“. A sva ta „dela telesna“ ustvari su dela naše zle, naše greholjubive, naše grehocentrične volje, ne dela same prirode tela. Zato je i lako osloboditi ih se; jer mi grešimo zato što hoćemo, a ne zato što moramo. Jer kad bismo grešili zato što moramo, ne bismo bili odgovorni, i nikakav sud nas ne bi osudio, a najmanje Božji. Isto tako, kada bismo tvorili svete vrline zato što moramo, zato što nam to sama priroda nameće kao neophodno, onda ne bismo zasluživali nikakve nagrade. Međutim, u našoj je vlasti: da volju svoju preobrazimo blagodaću Svetoga Duha, blagodaću koja je uvek neizmerno jača od svakoga greha i zla; samo je potrebno volju svoju verom i ljubavlju predati blagodati Hristovoj, da je ona preobrazi i preradi iz greholjubive u hristoljubivu, iz zlocentrične u dobrocentričnu, iz rđave u dobru, iz nesvete u svetu.

Sva pobrojana „dela telesna“ povezana su među sobom u jednu organsku celinu samom suštinom zla, koja je ista u svima njima, jer je sva od samog tvorca zla – đavola. Sva ta dela silom same prirode svoje vuku čoveka u svoje besmrtno carstvo zla – carstvo đavola, pakao. Zato oni koji čine ta dela, neće naslediti carstva Božjega. Jer sama priroda zla i đavola neće večna dobra i večna blaga carstva Božjega: kao što đavo neće Boga, tako ni zlo neće dobra Božjega.