Galatima 6,17

Sada znate Spasovu blagovest spasenja, stoga više da mi niko ne dosađuje. Sada znate da je spasenje jedino u Spasitelju, u Njegovom svespasonom krstu, a ni u kakvom obrezanju ili ma čemu drugom. Nemojte više tražiti od mene nikakve dokaze o tome, niti verovati lažnim učiteljima i njihovim pričama bilo o meni, bilo o spasenju. Spasenje se mora odstradati krstom; i ukoliko se stradanja Hristova umnožavaju na nama, utoliko se i uteha naša umnožava kroz Hrista (sr. 2. Kor. 1,5). Mi jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i život Isusov na telu našem pokaže. Jer mi živi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i život Isusov javi na smrtnom telu našem (2. Kor. 4,10-11). Sa tih razloga i ja rane Gospoda Isusa na telu svome nosim: od stradanja za Njega, a time od stradanja radi moga spasenja. Spasenje se mora izvojevati u ratu sa svima vidljivim i nevidljivim neprijateljima našega spasenja; i u tome ratu zadobijaju se mnoge rane. Evo i na meni tih rana; one su svedoci moje krsne vere u Spasitelja krstonosca i vaskrsitelja; one su dokaz istinitosti Evanđelja spasenja koje propovedam. Još pri prvom susretu mom sa vaskrslim Gospodom na mom hristogonilačkom putu za Damask, On mi je objavio da moram mnogo postradati za Njega. I eto, ja sam stradao; i još stradam, evo rana. Sve što je Spasovo ispunjuje se na meni: a On je sav u Evanđelju spasenja, koje vam propovedam i rečima i čudesima i ranama. Što više rana hrišćanin zadobije u ratu za svoje spasenje, to je bolji vojnik Hristov, i utoliko mu je sigurnije spasenje. Ne treba se varati: nama se darova Hrista radi ne samo da Ga verujemo nego i da stradamo za NJ, jednako se boreći za svoje spasenje (sr. Flb. 1,29-30). Spasenje se postiže neprekidnim stajanjem u Evanđelju Spasovom, neprekidnim življenjem u Evanđelju i po Evanđelju, neprekidnim idenjem za Spasiteljem sa krstom u srcu, u mislima, u duši, u umu, u telu. Jer bez krsta – nema spasenja biću što se čovek zove. Znajte, znajte, znajte: gde je krst, tu je spasenje. Jer je čudesni Gospod Hristos sve sile Svog bogočovečanskog domostroja spasenja roda ljudskog stopio, slio u krst. Zato je krst i postao „znak Sina Čovečijega“ (Mt. 24,30), večiti znak, nerazorivi znak, i na nebu i na zemlji jedini znak. Tim znakom se pobeđuju svi vidljivi i nevidljivi neprijatelji našeg spasenja, i zanavek osigurava spasenje naše i u ovom i u onom svetu.