1 I bi pošto pobedi Aleksandar, sin Filipov, Makedonski, koji iziđe iz zemlje Hetiim (Jelade) i porazi Darija, cara Persijskog i Midskog, i careva umesto njega, prethodno pak nad Jeladom.

2 I povede mnoge ratove, i ovlada mnogim tvrđavama, i pobi Careve zemaljske.

3 I prođe do krajeva Zemlje, i uze plen mnogih naroda. I umiri se Zemlja pred njime; i on se uzdiže, i pogordi se srce njegovo.

4 I sakupi veoma veliku vojsku, i vladaše nad zemljama i narodima i vladarima, i oni mu plaćahu danak.

5 I potom pade u postelju, i pozna da će umreti.

6 I dozva sluge svoje, one znamenitije, odrasle s njime od mladosti, i razdeli im carstvo svoje još za života.

7 I carovaše Aleksandar godina dvanaest*, i umre.

8 I zavladahu sluge njegove, svaki u mestu svome.

9 I pošto on umre svi staviše (sebi) krune, i sinovi njihovi posle njih za mnogo godina. I umnožiše se zla na Zemlji.

10 I proiziđe iz njih koren grehovni - Antioh Epifan (Slavni), sin cara Antioha (III Velikog), koji beše talac u Rimu. I zacari se godine sto trideset sedme* carovanja Jelinskog.

11 U dane one iziđoše u Izrailju sinovi prestupnici (Zakona) i ubeđivahu mnoge govoreći: "Hajde da sklopimo savez sa neznabošcima koji su oko nas, jer otkako se odvojismo od njih snađoše nas mnoga zla."

12 I dopade se reč (ova) u očima njihovim.

13 I pokazaše se voljni neki iz naroda (Judejskog), i otidoše caru, i on im dade vlast da čine običaje neznabožaca.

14 I načiniše u Jerusalimu gimnasion (učilište i stadion) po običajima neznabožaca.

15 I učiniše sebi neobrezanja (άκροβνστίας - prepraviše obrezanje), i odstupiše od Zaveta Svetoga, i podjarmiše se neznabošcima, i prodadoše se da čine zlo

16 I kad se utvrdi carstvo Antiohovo, namisli on da se zacari i nad zemljom Egipatskom, da bi carovao nad dvama carstvima.

17 I uđe u Egipat sa silnom vojskom, sa bornim kolima i slonovima i sa konjicom i sa brodovljem mnogim.

18 I započe rat protiv Ptolomeja (VI Filomitora) cara Egipatskog; i uplaši se Ptolomej od lica njegovog i pobeže, i pade mnogo (nasmrt) ranjenih.

19 I zauze (Antioh) utvrđene gradove u zemlji Egipatskoj, i uze plen zemlje Egipta.

20 I pošto porazi Egipat, vrati se Antioh, godine sto četrdeset treće.* I krete protiv Izrailja, i pope se u Jerusalim sa silnom vojskom.

21 I uđe u Svetinju (Hrama) sa gordošću, i zapleni zlatni žrtvenik kadioni, i svećnjak svetlosti, i sve sasude Hrama;

22 I trpezu hlebova predloženja, i sudove za žrtve izliva vina, i putire, i zlatne kadionice, i zavesu, i vence, i zlatne ukrase koji behu s lica Hrama, i sve ogoli (i odnese).

23 I uze srebro i zlato i sasude dragocene, i pokupi tajne riznice, koje nađe.

24 I uzevši sve to, vrati se u svoju zemlju. I učini oskvrnjenje ubistvom, i govoraše veliku gordost (bogohulstvo).

25 I bi veliki plač u Izrailju u svakom mestu njihovom.

26 I uzdisahu načelnici i starci, devojke i mladići razboleše se, i izmeni se lepota ženska.

27 Svaki ženik uze na se plač, i nevesta u bračnoj odaji posta ožalošćena.

28 I potrese se zemlja (od žalosti) na stanovnike njene, i sav dom Jakovljev odenu se u sramotu.

29 I posle dve godine dana, posla car načelnika za porez u gradove Judine, i on dođe u Jerusalim sa velikom vojskom.

30 I govoraše im s lukavošću reči o miru, i poverovaše mu. I napade iznenada na Grad, i udari ga velikom ranom, i pogubi mnogi narod iz Izrailja.

31 I uze plen iz Grada, i zapali ga ognjem, i sruši kuće njegove i zidove oko njega.

32 I zarobi žene i decu; i razdeliše među sobom stoku.

33 I obzidaše (Antiohovi ljudi) grad Davidov sa velikim i jakim zidom i s utvrđenim kulama, i postade im tvrđava (Akra - akropolj, vrhograd).

34 I postavite onde narod grehovni, ljude bezakone, koji se osiliše u njemu.

35 I nagomilaše oružja i hrane, i sabravši plen iz Jerusalima položiše tamo, i beše (to) velika zamka (Izrailju).

36 I postade (ta tvrđava) zaseda Svetinji (Hrama) i stalni zli protivnik (διάβολον - klevetnik) Izrailju.

37 I proliše krv nevinih oko Svetinje, i oskrnaviše Svetinju.

38 I pobegoše stanovnici Jerusalima zbog njih, i postade stan tuđincima; i posta (Grad) tuđinac svojemu porodu, i deca njegova napustiše ga.

39 Svetinja njegova opuste kao pustinja, praznici njegovi pretvorite se u žalost, subote njegove u posramljenje, čast njegova u poniženje.

40 Kao (ranije) slava njegova, umnoži se (sada) sramota njegova, i veličina njegova pretvori se u žalost.

41 I napisa car Antioh (IV Epifan) proglas svemu carstvu svome: da svi budu jedan narod (είναι πάντας εις λαό ν ε να).

42 I da svaki napusti svoje zakone (τα νόμιμα - običaje). I pokoriše se svi narodi po reči carevoj.

43 I mnogi se iz Izrailja saglasiše sa njegovim (idolo)služenjem (τη λατρεία) i prineše žrtve idolima i oskrnaviše subotu.

44 I posla car knjige rukama glasnika u Jerusalim i u gradove Judine da (svi) sleduju običajima tuđinaca zemlje (Judine);

45 I da se zabrane svespaljenice, i žrtve, i žrtve izliva vina u Svetinji, i da se oskrnave subote i praznici;

46 I da se uprlja Svetinja i sveti (sveštenstvo i narod).

47 Da se podignu oltari i hramovi i idolišta, i da se prinose žrtve svinjske i od nečistih životinja.

48 I da ostavljaju sinove svoje neobrezane, i da uprljaju duše svoje u svemu nečistome i skvernome.

49 Da bi (tako) zaboravili Zakon i izmenili sve uredbe (δικαιώματα - zapovesti Božije).

50 I ako neko ne bi postupio po reči carevoj, biće pogubljen.

51 Po svim tim rečima (pitanjima) napisa svemu carstvu svome, i postavi nadzornike nad svim narodom; i zapovedi gradovima Judinim da prinose žrtve (idolima) od grada do grada.

52 I pridružiše se od naroda (Judejskog) k njima mnogi, svaki koji napušta Zakon. I učiniše zla (velika) u zemlji.

53 I primoraše Izrailj da se skriva u svakom zbegu njihovom.

54 I petnaestoga dana Hasaleva (Kisleva meseca), godine sto četrdeset pete* podigoše gnusobu opustošenja nad Žrtvenikom, i u gradovima Judinim unaokolo podigoše oltare (idolima).

55 I na vratima kuća i po trgovima pališe tamjan (idolima).

56 I knjige Zakona, koje nađoše, pocepaše i spališe na vatri.

57 I gde nalažahu kod nekoga Knjigu Zaveta, i ako se neko držaše Zakona, odluka careva ga je ubijala.

58 U svome nasilju činjahu tako Izrailju, svima koje nalažahu iz meseca u mesec po gradovima.

59 I dvadeset petoga u mesecu prinošahu žrtve na oltaru (idolskom), koji beše podignut na Žrtveniku.

60 I žene koje obrezivahu decu svoju, pobiše po naredbi (carevoj);

61 I vešahu decu (mrtvu) o vratove njihove, i kuće njihove pljačkahu, i izvršioce obrezanja pobiše.

62 I (uza sve to) mnogi u Izrailju osnažiše se i utvrdiše u sebi da ne jedu od nečistih (životinja),

63 I izabraše (rađe) da umru da se ne bi opoganili jelima (idolskim) i da ne oskrnave Zavet sveti; i umreše (tako).

64 I beše gnjev (Božji) vrlo veliki na Izrailju.

Analiza
Pretraga