1 "Braći Judejcima u Egiptu - da se raduju! Braća Judejci u Jerusalimu i u zemlji Judejskoj - mir dobri!

2 I da vam Bog čini dobro (άγαθοποιήσαί), i opomene se Zaveta Svoga Avramu i Isaku i Jakovu, vernim slugama Svojim.

3 I da vam svima da srce da Ga poštujete, i da tvorite volju Njegovu srcem velikim i dušom usrdnom.

4 I da otvori srce vaše za Zakon Njegov i za zapovesti, i da učini mir!

5 I da usliši molitve vaše i izmiri se s vama, i da vas ne ostavi u vremenu zlom!

6 I sada se mi ovde molimo za vas.

7 Za carovanja Dimitrija, (II Nikanora) godine sto šezdeset devete,* mi Judejci, napisali smo vam: U žalosti i u stradanju (εν τη ακμή - u krizi) koje naiđe na nas u ovim godinama, od kada odstupi Jason i oni s njime od Svete Zemlje i carstva;

8 I zapališe vrata (Hrama), i proliše krv nevinu. I pomolismo se Gospodu i bismo uslišeni, i prinesmo žrtvu i brašno (σεμίδαλην), i upalismo svetilnike i predložismo hlebove.

9 I sada, da praznujete dane Sjenica (obnovljenja) Haseleva meseca. Godine sto osamdeset i osme."*

10 "Mi u Jerusalimu i u Judeji i gerusija (skupština staraca) i Juda - Aristovulu učitelju cara Ptolomeja (VI Filomitora), koji je od roda pomazanih sveštenika, i Judejcima u Egiptu - želimo radost i zdravlje!

11 Od velikih opasnosti Bogom spaseni, veoma My blagodarimo, pošto protiv cara ratujemo.

12 Jep je On odagnao one koji su ratovali protiv Svetog Grada.

13 Jer kad je vladar (o ήγεμών - car Antioh IV Epifan) bio u Persiji i oko njega vojna sila, koja izgledaše neodoljiva, biše isečeni u hramu Naneje (boginje), pošto žrečeva Nanejini upotrebite prevaru.

14 Jer kada Antioh dođe u to mesto (s namerom) da se venča s njom (boginjom), i sa njim njegovi prijatelji, s ciljem da uzme mnoge novce kao miraz;

15 I kad žrečevi Nanejini novac iznesoše, i on sa nekolicinom uđe u dvorište hrama, oni čim Antioh uđe zatvoriše hram;

16 I otvorivši skriveni otvor na svodu, počete bacati kamenje i zgromosaše (συνεκεραύνωσαν) vladara, pa isekavši na komade i odsekavši glave, izbaciše (ih) onima napolje.

17 Blagosloven za sve Bog naš, koji predade bezbožnike (na smrt).

18 Hoteći, pak, da praznujemo dvadeset i petog dana (meseca) Haseleva očišćenje Hrama, smatrasmo za potrebno da vas izvestimo da i vi praznujete praznik Sjenica i ognja: kada je Nemija, podigavši Hram i Žrtvenik, prineo žrtve.

19 Jep kad oci naši biše vođeni u Persiju, tadašnji pobožni sveštenici, uzevši od ognja sa Žrtvenika, tajno sakriše u udubljenje bunara koji beše bezvodan, i tu obezbediše tako da niko ne znađaše to mesto.

20 I pošto prođe mnogo godina, kada Bogu bi ugodno, bi poslan Nemija od cara Persijskog; i posla po oganj potomke onih sveštenika koji su ga sakrili; a kada nas oni obavestiše da nisu našli oganj, nego gustu vodu, zapovedi im da je zahvate i donesu.

21 A kada bi gotovo sve za prinošenje žrtava, Nemija zapovedi sveštenicima da tom vodom poliju drva i što je na njima.

22 Kad to bi učinjeno i prođe neko vreme, i izgreja sunce, koje prethodno beše za oblakom, zapali se velika vatra, tako da se svi divljahu.

23 A sveštenici činjahu molitvu dok žrtva sagorevaše, sveštenici i svi ostali; započinjaše Jonatan, a ostali sa Nemijom ponavljahu.

24 A beše molitva ovakvog sadržaja (τον τρόπον): "Gospode, Gospode Bože, Tvorče svega, Strašni i Moćni i Pravedni i Milostivi, Jedini Care i (jedini) Dobri,

25 Jedini Davaoče (svega), Jedini Pravedni i Svedržitelju i Večni, Koji spasavaš Izrailja od svakoga zla, Koji si učinio oce (naše) izabranicima (Tvojim) i osvetio si ih.

26 Primi žrtvu za sav narod Tvoj Izrailj i sačuvaj udeo Tvoj i posveti ga.

27 Saberi rasejanje naše, oslobodi one koji robuju među neznabošcima, pogledaj na ponižene i omražene, i neka poznaju neznabošci da si Ti Bog naš.

28 Kazni one koji nas tiranišu i vređaju u gordosti (svojoj).

29 Zasadi narod Tvoj u Mestu Svetome Tvome, kao što reče Mojsije."

30 A sveštenici pripevahu pesme.

31 Kada pak žrtve sagoreše, Nemija naredi da ostatak vode proliju na veće kamenje.

32 I kada to bi, plamen se zapali, i kad svetlost od Žrtvenika odbljesnu, sve sagori (sva voda).

33 A kada javna postade ova stvar, i bi javljeno caru Persijskom: da na mestu gde su odvedeni (u ropstvo) sveštenici sakrili oganj, pojavi se voda, kojom su ljudi oko Nemije očistili (spalili) žrtvu;

34 Car ogradi mesto i proglasi ga svetim, pošto je (prethodno) ispitao stvar.

35 A onima kojima car darivaše, mnoge i različite dare dobijaše i razdavaše.

36 Ljudi oko Nemije nazvaše to Neftar, što znači: Očišćenje, a mnogi ga zovu Neftai."

Analiza
Pretraga