1 A Filopator (Ptolomej IV, car Egipatski), doznavši od onih koji se vratiše (iz Palestine), oduzimanje od Antioha (III Velikog, cara Sirijskog) onih mesta kojima sam vladaše, naredi (pokret) svima svojim snagama pešadijskim i konjičkim i, uzevši sa sobom i sestru Arsinoju, krete; i stiže (u Palestinu) do mesta kod Rafije, gde beše utaboren Antioh s njegovima.

2 A neki Teodot (iz vojske Antiohove), namislivši da izvrši smšljenu zaveru, uze najbolje oružnike Ptolomejce, koji mu od ranije behu pod vlašću, i otide noću do Ptolomejovog šatora da ga sam ubije i time završi rat.

3 No ovoga (Ptolomeja) odvede (iz šatora) Dositej, zvani Drimilov - rodom Judejac, koji je potom promenio (preverio) Zakon i otuđio se od otačkih predanja (δογμάτων) - a nekog drugog neznatnog stavi da leži u šatoru, koji i primi na se kaznu onoga.

4 A kada nasta velika bitka i stvari naginjahu većma Antiohu, Arsinoja dugo trčaše tamo-amo moleći vojsku, sa raspletenim kosama i preklinjanjima i suzama, da hrabro pomognu sebi i deci i ženama, obećavajući da će, ako pobede, svakome dati po dve mine zlata.

5 I tako se dogodi da protivnici biše u sukobima pogubljeni, a mnogi biše uhvaćeni i zarobljeni.

6 Pobedivši pak (neprijatelja) u napadu, odluči (Filopator) da poseti okolne gradove i okuraži ih.

7 I učinivši to, i podelivši hramovima darove, svoje potčinjene oraspoloži.

8 A kada Judejci poslaše od gerusije (saveta staraca) i starešina one koji će ga pozdraviti i dati mu darove dobrodošlice i čestitati mu na događajima (pobede), desi se da ovaj većma bi gotov da sam brzo dođe do njih.

9 Kada pak dođe u Jerusalim i prinese žrtvu Bogu Prevelikom (τφ Μεγίστω) i zahvali Mu, i ostalo učinivši što priliči mestu (bogoslužbenom); i upravo došavši u mesto i zapanjen budući važnošću (σπουδαιότηp marljivošću) i lepotom,

10 Zadivi se i lepom poretku u Svetilištu, pa mu dođe na um i zahtede da uđe u Hram.

11 A kada mu ovi rekoše da tako nešto nije dozvoljeno (Zakonom), jer nikome iz (judejskog) naroda nije dozvoljen ulazak, ni svima sveštenicima, nego samo prvome ispred svih – Prvosvešteniku, i njemu samo jednom godišnje, on (Filopator) nikako ne htede pristati.

12 A kad i Zakon (o tome) bi pročitan, on nikako ne odustajaše ističući da njemu treba ući, govoreći: "Ako se oni i lišavaju te časti, ja ne bih trebao."

13 I pitaše iz kog razloga, kad on ulažaše u svaki (drugi) hram, niko ga od prisutnih ne sprečavaše.

14 A neki (Judej) nerazmišljeno reče da je bilo zlo (učinjeno) to čime se (on) hvali.

15 A on reče: "Pošto se ovo (ulaz u Svetilište) desilo iz nekog razloga, zar ne treba svakako ući (u sami Hram), hteli to oni ili ne?"

16 A kada sveštenici u svim odeždama padoše ispred (Hrama) i moliše Prevelikoga Boga da pomogne u sadašnjoj nevolji i da nasrtaj zlo nametanoga promeni, i vapajima sa suzama ispuniše Svetilište,

17 Oni preostali u Gradu uplašivši se iskočiše (napolje) smatrajući da se zbiva nešto neizvesno (άδηλον).

18 I zatvorene u odajama devojke zajedno sa majkama pojuriše napolje i, posuvši se po kosi pepelom, ispunjavahu trgove lelecima i kuknjavom.

19 A i nedavno dovedene neveste, napustivši spremljene za bračni susret odaje i priličan im stid, neurednu trku kroz grad činjahu.

20 A i novorođenu decu njihove majke i dojilje ostavljahu ovde i onde, neke po kućama a neke po ulicama, i ne vraćajući se okupljahu se u najuzvišenije Svetilište.

21 A i molitva (Bogu) sabranih u Mesto bi raznovrsna, zbog onoga što ovaj bezbožno navaljivaše da učini.

22 Uz ovo još, oni smeliji od građana nikako ne dopuštahu da se njegovo navaljivanje i smišljena namera ispuni.

23 Oni povikaše da se posegne za oružjem i da hrabro skončaju za otački Zakon, pa stvoriše veliku uzbunu u mestu (svetom); i jedva behu odvraćeni od staraca i starešina, te i oni zauzeše isti stav molitve.

24 A mnoštvo (naroda), baveći se kao i prethodno time, moljaše se.

25 Dok starešine (judejske) oko cara pokušavahu na mnogo načina da njegov gordi um odustane od zamišljene namere.

26 Ali on, postavši još drskiji i odbacivši sve (molbe), već krete da pristupi, rešen da stavi kraj na ono što je ranije rekao.

27 Videći to i oni oko njega, okrenuše se da sa našima prizivaju Onoga Koji ima svu moć (το παν κράτος έχοντα) da prisutne zaštiti i ne previdi ovo bezakono i osiono delo.

28 A od stalne i bolne vike masa, dizaše se neko neopisivo ječanje.

29 Jer činjaše se da ne samo ljudi, nego i zidovi i sve tlo odjekivaše, jer zaista sve i sva tada pretpostavljaše smrt pre negoli oskvrnjenje mesta (svetog).