1 I šta je čudno - ako želje (pohote) duše, prema učešću (μετουσία zajedničarenju) u lepoti, bivaju poništene (άκνροϋνταϊ)!
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
2 Jer time se celomudreni Josif pohvaljuje što je mišlju (διάνοια umom) savladao sladostrašće.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
3 Jer budući mlad i pun snage za opštenje (σινουσιασμόν parenje) poništio je razumom bodilo (ubod, nadražaj) strasti.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
4 Ne samo da se razum pokazuje da nadvladava bodilo sladostrašća, nego i svake pohote (έπιτυμίας želje).
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
5 Jer Zakon govori: "Ne poželi žene bližnjega svoga, niti išta što je bližljega tvoga."
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
6 Dakle, kada je Zakon rekao da ne zaželimo, daleko pre ću vas uveriti da razum može vladati nad željama. Kao i nad strastima koje sprečavaju pravednost.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
7 Inače, na koji se način neko ko je monofagos (koji nasamo jede) po naravi, i stomakougađač, ili još pijanica, prevaspitava, ako nije jasno da je razum gospodar nad strastima?
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
8 Dakle, upravo vladajući se po Zakonu, makar neko i bio srebroljubiv, prisiljava svoju narav (τρόπον) da nevoljnicima pozajmljuje bez kamate, i posle nekoliko sedmina (opraštanja) gubi zajam.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
9 I ako je neko škrt, držan je od Zakona zbog razuma te ne ubira plodove žetve, niti sabira (postotke) grožđa od vinograda. I na drugim (stvarima) moguće je poznati to: da razum vlada nad strastima.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
10 Jep Zakon vlada i nad blagonaklonošću prema roditeljima, ne čineći izdaju vrline zbog njih.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
11 I nad ljubavlju prema supruzi on vlada, izobličujući ovu zbog prestupa Zakona.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
12 On gospodari i nad ljubavlju prema deci, kažnjavajući ih zbog poroka.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
13 I gospodari nad druženjem s prijateljima, kritikujući ih za zlo.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
14 I nemojte misliti da je to čudno, kad razum može i neprijateljstvo savladati radi Zakona: Ne sekući pitomo drveće protivnicima, nego ga spasavajući neprijateljima od onih koji ih uništavaju i podižući palo drveće.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
15 A i nad onim nasrtljivijim strastima vidi se da vlada razum: nad vlastoljubljem i sujetnošću i gordošću i velehvalisavošću i zavistljivošću.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
16 Jep sve te zloćudne strasti celomudreni um (o σώφρων νους) potiskuje, kao i gnjev, jer i njime gospodari.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
17 Jep kada se gnevljaše Mojsije na Datana i Avirona, nije gnjevom učinio nešto protiv njih, nego je razumom gnjev ukrotio.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
18 Jep je moćan celomudren um, kao što rekoh, da dobro pobedi (άριστεϋσαι) protiv strasti: da neke od njih promeni, a neke i ukine.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
19 Inače, zašto svemudri otac naš Jakov okrivljuje one oko Simeona i Levija, što su nerazumno Sihimićane (u Sihemu) svenarodno poklali, govoreći: Proklet gnjev njihov?
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
20 Jer kad ne bi razum mogao vladati gnjevom, ne bi rekao tako.
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
21 Jer kada je Bog stvorio čoveka, zasadio je (περιεφύτευσεν) njegove strasti i vrline (τα ήθη),
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
22 Tada je nad svima ustoličio na presto sveštenoga vladara - um kroz čula;
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
23 A njemu (umu) dao je Zakon, po kome vladajući se, carovaće carstvo celomudreno i pravedno i dobro i hrabro (čojstveno).
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
24 Ali kako, reći će neko, ako je razum gospodar nad strastima, ne vlada nad zaboravom i neznanjem?
Kopiraj
Kopirano
0
Komentari
Analiza
Pretraga