Jevanđelje po Jovanu 10,25

Da li je Isus – Mesija = Hristos? On to dokazuje i rečima i delima: jedno i isto Evanđelje je u njima; dela Njegova su ostvareno Evanđelje Njegovo, tj. reči Njegove prevedene u dela, u praksu, u zemaljsku stvarnost. U sve to može čovek logički i svesno verovati, ako hoće da bude dosledan očiglednoj stvarnosti; ali on to može i ocricati, ako hoće da ne veruje očiglednim činjeiicama. To je u vlasti čovekove volje i shvatanja. U tome je strašna i veličanstvena sloboda čovekova: može i priznati i odbaciti Boga i sve stvarnosti. U tome i suptilnost njegovog saznanja i duha, ali u tome i suptilnost njegovih stradanja i muka.

U čovečanskom svetu dela su objektivacija misli, osećanja, želja = duha; Isusova dela su objektivacija Njegovog duha. Šta ona pokazuju i svedoče? Da je On zaista Mesija, zaista Bogočovek: „dela koja tvorim ja u ime Oca svoga ona svedoče za mene“: svedoče da su sva od Boga, i sva Bogom; da ih niko od ljudi činiti ne bi mogao; svako od njih odvodi Bogu. Znači: u svetu čovečanskom dela Božija su stvarnost, činjenice, zemaljsko iskustvo.

Sve je tu eksperimentalno, opitno, empirično. Nema granice između Boga i čoveka, između onog i ovog sveta: sav je Bog prisutan u ovome svetu, prisutan lično i u delima Svojim. Ranije, On je bio prisutan kao promisliteljska logosna oila; sada je prisutan kao oveštastvljeni, učovečeni Bog Logos, kao božanska Ipostas, koja i tvori božanska dela, pomoću Svog čovečanskog tela. I sve je njeno – čovečansko, ljudsko, ovostrano, zemaljsko.

Bog nam više nije ni daleki tuđinac, ni apstrakcija, ni ideja ni misao: već sav – naša zemaljska stvarnost i činjeničnost i ljudskost.