Sveto pismo
Jevanđelje po Jovanu 10,5
5A za tuđinom neće da idu, nego bježe od njega, jer ne poznaju glasa tuđega.
ἀλλοτρίῳ δὲ οὐ μὴ ἀκολουθήσουσιν ἀλλὰ φεύξονται ἀπʼ αὐτοῦ, ὅτι οὐκ οἴδασι τῶν ἀλλοτρίων τὴν φωνήν.
Tumačenje stiha
Sveto pismo
5A za tuđinom neće da idu, nego bježe od njega, jer ne poznaju glasa tuđega.
ἀλλοτρίῳ δὲ οὐ μὴ ἀκολουθήσουσιν ἀλλὰ φεύξονται ἀπʼ αὐτοῦ, ὅτι οὐκ οἴδασι τῶν ἀλλοτρίων τὴν φωνήν.
Tumačenje stiha
„A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glasa tućega“. Tuđin, ko? Najpre, đavo, zatim: zlo, greh, smrt = sve đavolovo, sve što otuđuje od Boga; i još: sve što je tuđe bogolikoj i bogozdanoj prirodi ljudskoj. Za tim „tućinom“, za tim tuđim, neće da vde ništa što je božansko, bogoliko, bogočežnjivo u čoveku, i u ljudima. – Ali, zbog greholjublja ovog čovek, ljudi su izgubili pravilan pojam o svome i tuđem: ne znaju čiji su, kome su svoji i ko je njima svoj. Gledajući sebe porobljenim gresima, oni često smatraju da im Bot nije svoj; već tuđ; svoj im je onaj s kim su se orodili i srodili pomoću grehovnih slasti.
Toliko se ljudska priroda posuvratila: Bog koji je po bogolikoj duši njima svoj i „njihov rod“, postao im je tuđin; a đavo, koji im ni po čemu u njihovoj bogozdanoj prirodi nije svoj, niti rod, već im je sav po svemu tuđ, postao im je kroz slastoljublje svoj, toliko svoj, da im je često i – duhovni otac.