Jevanđelje po Jovanu 11,1

1-5

Evanđelje božanskog prijateljstva: sve satkano od svetosti i nežnosti. U njemu je sve novo, i na nov, evanćelski, bogočovečanski način prirodno. Koliko dirljive nežnospi u samom sestrinom izveštaju: „Gospode, onaj koji ti je mio bolestan je“. I koliko nežne božanske svemoći u Spasovom odgovoru: „ova bolest nije na smrt nego na slavu Božiju, da se proslavi Sin Božiji s nje“. – Sve novo, bogočovečanski i evanđelski novo: „bolest nije na smrt“. Kad je Sin Božiji tu, među ljudima, među nama. Štaviše: ona je „na slavu Božiju“, – to je zaista blaga vest, sva nova. Ona je osnov novozavetne blagovesti, Evanđelja.
Kada Bogočovek hoće, On i bolest pretvara u slavu Božiju. A On to hoće uvek u sredini onih koji sami to hoće, i to iražavaju izuzetnom ljubavlju prema Njemu, i On prema njima. Ne samo bolest, nego i smrt pretvara Bogočovek „u slavu Božiju“. To je ono što niko od ljudi učiniti ne može. V tome vrhuni Njegova blagovest: On Prvi i Jedini u rodu ljudskom pretvara smrt u san; i proglašava smrt ljudsku spavanjem. Jer oi, Svemoćni i Svemilostivi Bog i Gospod, budi ljude iz smrti kao iz sna: