Jevanđelje po Jovanu 12,28

28-30

Da, time ću proslaviti Oca Svog, koji me i posla na ovo delo: „Oče, proslavi Ime Svoje!“ – „Tada dođe glas s neba: i proslavio sam i opet ću proslaviti“. Otac proslavljuje sebe Sinom, Bogočovekom Hristom: njegovim neizmernim čovekoljubljem, Njegovom svežrtvom za ljude, kojom On osigurava i daje ljudima besmrtnost i život večni. A to dati nesrećnim ljudima: spasti ih od smrti, greha i đavola, – u tome je proslavljanje, jedino pravo proslavljanje Boga.

A svaki greh, i svaka smrt ljudska, to je sramoćenje Boga, koji je sazdao ljude za besmrtnost i život večni. Da će to zaista učiniti Isus svedoči glas s neba. Narod je čuo to svedočanstvo svojim ušima, i govori: „grom zagrme“ a drugi: „anđeo mu govori“. Spas i objašnjava da ovaj glas ne bi Njega radi, „nego naroda radi“. I sigurno, Grka radi. Da se i njima pokaže: da je već napravljnjn put između neba i zemlje; da je nebo otvoreno nad zemljom, i nije tuđe zemlji; da je Bog ie neka daleka nadsvetska ideja, misao, već blagi Promislitelj sveta, koji neprestano brine o našem zemaljskom svetu.