Jevanđelje po Jovanu 14,15

Poslušnost je put kojim stalno putuje ljubeći ka ljubljenom. Naročito kada je predmet ljubavi Sladčajši Gospod Isus. Jer je cilj bogočovečanske ljubavi: da se ljubeći izjednači sa ljubljenim; da se sjedini sa ljubljenim; da se ovaploti u ljubljenom, i tako večno živi sa njim i u njemu. Obrazac večni i najsavršeniji te ljubavi imamo u Bogočoveku: On je toliko zavoleo čoveka: da se ovaplotio zanavek u njega. To saovaploćavanje u ljubljenom, to ovaploćavanje u ljubljenom biva praktikovanjem evanđelskih vrlina, držanjem „zapo Vesti“ Hristovih.

Svaka pak reč Njegova u Evanđelju i jeste zapovest Njegova. A reči Njegove „duh su i život su„, i daju božanske sile onome ko ih drži u srcu, te ih ostvaruje i u životu. Svaka od Hristovih zapovesti ima malo od Hrista u sebi; i kada je čovek drži, on ovaploćuje u sebi Sve to Hristovo. I sve tako: „dok obličje Hristovo ne postane u nama“. Lako je proveriti sebe, i drutoga, da li ljubi Hrista. Provera je božanski nepogrešivo data u ovim Spasovim rečima: „Ako imate ljubav k Meni – ( = ako Me ljubite), zapovesti Moje držite“. Po držanju zapovesti Hristavih poznaje se hristoljublje čovekovo.