Jevanđelje po Jovanu 14,16

Razume se, držati zapovesti Hristove je trud i napor, i to neprekidan trud i napor, ali uvek radostan napor, radostan trud. Jer u svima naporima Sladčajši daje trudbeniku ljubavi Utešitelja Svetog: On sve muke pretvara u radost; On daje blagodatne sile trudbeniku, te držanje zapovesti postaje lak i radostan podvig. I tada se oseti sva istinitost ove reči apostola ljubavi: „Ovo je ljubav Božja: da zapovesti Njegove držimo; a zapovesti Njegove nisu teške“ (1 Jn. 5,3).

Ljubav je najveća stvaralačka sila: bogovaplotiteljska, bogotvorna, teurgična. A kada ovaploti u čoveku Hrista Boga, onda On sam tvori u njemu Svoje zapovesti. Jer On kroz Utešitelja Savetot boravi „vavek“ u sledbenicima svojim. Tako život hrišćaninov je jedan nnjprekidan blatodatni podvig ohristovljenja, oduhovljenja, otrojičenja držanjem zapovesti evanđelskih. Držanjem zapovesti Bogočovekovih čovek nizvodi u dušu svoju ne samo blagodat Svetoga Duha, nego i samog Svetog Duha. Otuda je pravi hrišćanin uvek duhonosac i hristonosac. To je testament Spasov: „da drže sve što sam vam zapovedio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka„. (Mt. 28,20). Da, i hristonosac i duhonosac je hrišćanin.