Sveto pismo
Jevanđelje po Jovanu 2,9
9A kad okusi kum od vina koje je postalo od vode, i ne znadijaše otkuda je (a sluge znadijahu koje su zahvatile vodu), zovnu kum ženika,
ὡς δὲ ἐγεύσατο ὁ ἀρχιτρίκλινος τὸ ὕδωρ οἶνον γεγενημένον, καὶ οὐκ ᾔδει πόθεν ἐστίν, οἱ δὲ διάκονοι ᾔδεισαν οἱ ἠντληκότες τὸ ὕδωρ, φωνεῖ τὸν νυμφίον ὁ ἀρχιτρίκλινος
Tumačenje stiha
Kumov sud o vinu „koje je postalo od vode“ značajan je: on se čudi ženiku što je „dobro vino čuvao do sada“ (st. 10). Da, jer Bogočgavek daje ukus vinu, ukus svemu u svetu. Bez Njegovog božanskog posredovanja sve obljutavi. Njegova božanoka sila i u vinovoj lozi pretvara vodu u vino; samo mi to ne vidimo i ne znamo; a čudo u Kani Galilejskoj je i učinio da to uvidimo i saznamo.
Ta ovaj naš zemaljski svet i nije drugo do raskošna izložba sve samih takvih čudesa Božijih, Gle, ko to u ljubičici, u bosiljku, u ruzmarinu pretvara u miris vodu, vazduh, toplotu, zemlju? Ko to u šljivi, u jabuci, u trešnji pretvara vazduh i svetlost u rod njihov? Ko to onako majušno zrno pšenično u utrobi zemljinoj iretvara u klicu koja raste, klasa i rod donosi? Ko, ako ne Onaj isti što je u Kani Galilejskoj vodu u vino pretvorio.