Jevanđelje po Jovanu 20,19

Vaskrsli Gospod ulazi i kroz zatvorena vrata. NJvgovo telo je nema sumnje, stvarno, opipljivo, vidljivo, jer učenicima „pokaza ruke i rebra svoja“. Ali je pri svoj toj svojoj vidljivosti i opipljivosti, ono ipak na neki novi način duhovno, nebesko, svuda – prohodljivo. Nalazimo se pred novom tajnom: šta je to vaskrslo telo; od kakve je građe? Nesumnjivo od one, od koje je i bilo pre vaskrsenja, za vreme Spaoovog života na zemlji, stradanja, smrti i pogreba. Jer učeiici vide svog istog Učitelja i Gospoda Hrista. Kontinuitet i kondivualitet Njegove Ličnosti su sačuvani. Materija telesnog tela Hristovog dobila je vaskrsenjem neka nova svojstva, ne izgubivši stara. Novo svojstvo je: prohodljivost. Za njega materija više nije neprobojna, neprohodljiva. Drugo svojstvo je: nevidljivost. Jer vaskrsli Spas nije uvek vidljiv, već samo kada to zahtevaju razlozi bogočovečamokog domostroja spasenja. Ustvari, pred nama je u svoj svojoj jačini problem materije. Od čega je ona? Od kakve građe?

Vaskrsenje Hristovo na svoj način potvrđuje naučnu hemisku i fizičku istinu: da je materija u suštini od nekih nevidljivih, neopipljivih čestica, zonite ih: atomini, elektronika, fotonika, praelektroni. U srži – ona je nešto duhovno, nevidljivo. To je iznenađenje, nema sumnje. Ali i stvarnost, mada stvarnost koja iznenađuje i plaši. Zato su i prve reči Spasiteljeve učenicima: „Mir vam“. Kao da veli: mir duhu vašem koji je zapršašćen Mojom pojavom! mir zbunjenim i uzbuđenim mislima vašim koje ne mogu da shvate Moju pojavu! mir preplašenim srcima vašim koja vide nešto neobično – neobjašnjivo! mir razumu vašem koji se ustumarao pred novom stvarnošću! I još: mir vam! jer je rešeno najmučnije pitanje duha i bića ljudskog: smrt! rešeno ne manje mučno pitanje dobra i zla. Mir vam! jer staro proće, i gle, sve novo postade! To je onaj mir, o kome sam vam govorio: „Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svet daje“, već kao Bogočovek – vaskrsenjem „da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji“ (Jn. 14,27).