Jevanđelje po Jovanu 6,16

16-21

Zaista Isus vlada celokupnom prirodom: juče umnožava hlebove, noćas ide po moru kao po suvu. Za Njega je to sasvim prirodno, zato i veli učenicima, koji se od toga behu uplašili: „Ja sam; ne bojte se“. Ljudi su dugom navikom, koja je počela odmah posle Adamovog pada u greh, izgubili vlast nad prirodom i kontrolu nad njom. A imali su je od Boga u Njegovom blagoslovu: „rađajte se i množige se, i napunite zemlju, i vladajte njome“. Kako se vlada zemljom pokazuje Bogočovek: Njega bezgrešnog sluša i zemlja i more; znači: tako je slušala i bezgrešnog Adama sve do njegovog grehopada. Ljudska priroda, kada je bezgrešna, raspolaže božanokim silama pomoću kojih ona vlada zemljom i svim što je na njoj; greh osakaćuje, raslabljuje, potiskuje te sile, i čovek postepeno gubi vlast nad njom, dok je potpuno ne izgubi i postane rob prirode, tj. rob svoga nekadašnjeg roba. Na to robovanje prirpdi ljudc su se toliko navikli, da su sve to proglasili za prirodno, odgovara „prirodiim zakonima“. A ustvari to je jedino neprirodno u prirodi. Poziv je i naznačenje je prirode da služi čoveku, samo Božjem čoveku. I ona zaista i služi: eno u Hristu Bagu najočiglednije, a zatim i ostalim hristonoscima. Koliko je podvižnika išlo po vodi kao po suvu, počeiši od Apostola Petra…