Jevanđelje po Jovanu 6,53

53-54

Konkretnije sredstvo za spasenje sveta od smrti, i za život sveta, niko nije mogao ni zamisliti, a kamoli dati, nego što je to učinio Gospod Hristos. Bog i život Božji se ne može stvarnije data neto Božjom krvlju i Božjim telom. A to baš Bogočovek i daje ljudima, da bi pobedili smrt a stekli život večni. Šta je život ljudski? Hranjenje sebe Bogam, telom Božjim i krvlju Božjom. Bez toga, nema života ljudima; u njima je smrt, smrt, i samo smrt. Telo i krv Hrista su telo i krv Sina Čovečjega, ovaploćenog Boga Logosa, a time su telo i krv Samog Boga Logosa, jer je On zato i postao čovek da i telo i krv i dušu ljudsku učini svojim. Tako je telo Njegovo – telo Božje, krv Njegova – krv Božja, duša Njegova – duša Božja. Ali pritom i telo i krv i duša ostaju u granicama i prirodi ljudokoj, samo su oboženi. To nam Spas jasno kazuje: „Zaista, zaista vam kažem; ako ne jedete tela Sina Čovečjega, i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi“. I zaista ako čovek ne hrani sebe Gospodom Hristom, ako ne živi Njime, neka uđe u sebe i razgleda sebe, i svuda će u sebi naići na smrt, ia smrtno, na prolazno. A počne li sebe hraniti Gospodom Hristom, Njegovim svetim telom i krvlju, svetim silama i vrlinama, osetiće kako život zastruji u njemu, i to život večni, u kome nema ničeg smrtnog i koji progoni svaku smrt iz čoveka i sve smrtno i prolazno. „Logos postade telo“ (Ji. 1,14), zato da se Njime i telom hrane ljudi, i na taj način steknu život večni. Logos postade telo da bi ljudi, pričešćujući se tim telom Boga Logosa, i sami postali sutelesnici Njegovi (Ef. 3,6), zajedničari, pričasnici Njegovi: (Ef. 3,6): i tako sav život dobijali od Njega; a od Njega se dobija samo život večni. To je u isto vreme i zalog našeg vaskrsenja, tj. poslednje i konačne pobede i tela našeg nad smrću. Spas je jasan u tome: „Koji jede moje telo i pije moju krv, ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan“. A u tome je božanski smisao i naznačenje ljudskog bića, svih ljudi uopšte. Zato je ta bogočovečanska hrana ustvari jedina prava hrana čovekova, i Njegova krv – jedino pravo piće čovekovo. Ako nije tako, koja je onda to hrana, i piće, koji će učiniti čoveka večnim bićem i pobednikom smrti?

53-58

Nisu hleb i vino obrasci (vidovi) tela i krvi Hristove - daleko bilo - nego su sâmo telo Gospodnje, oboženo, jer sâm Gospod je rekao: "Ovo je", ne obličje tela već "telo moje" i ne "obličje krvi", već "krv", a pre toga rekao je Judejima: "Ako ne jedete telo Sina Čovečijega...nemate života u sebi večnoga...Jer telo moje istinsko je jelo, a krv je moja istinsko piće", i opet "Koji me jede živeće".

Zbog toga, pristupimo svetom pričešću sa strahom i čistom savešću i nepokolebivom verom, te ako ne sumnjamo biće nam u svemu onako kako verujemo. Počastvujmo ga, pak, svakom čistotom, i duševnom i telesnom, jer i ono sâmo je dvojako. Pristupimo mu sa plamenom željom i krstoobrazno namestivši ruke, da bismo primili telo Raspetoga; i podižući svoje oči i usne i čela pričestimo se božanskom žeravicom, da bi oganj želje koja je u nama, primivši žar od žeravice, spalio naše grehe i prosvetlio naša srca, i da bismo se, pričešćujući se božanskim ognjem, raspalili i obožili.