Jevanđelje po Jovanu 8,12

Sve dalje u osmoj glavi nije drugo do Spasovo objašnjenje Njegovog postupka sa bludnicom: „Isus im pak opet reče: Ja sam svetlost sveta, ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života“. „Svetlost sveta“ obasjava sve što je u svetu od vrha do dna; obasjava od vrha do dna i svakoga čoveka, i ove što je u njemu; tek pomoću te svetlosti čovek može sagledati rve što je u njemu: i zlo i dobro, i smrtno i besmrtno, i, đavolsko i božansko. A dotle, bez te svetlosti, čovek niti zna sebe, ni svet sžo sebe; niti vidi sebe ni svet ako sebe. On zaista hodi po tami. Samo idući za Hristom čovek vidi sebe i svet. Jer kada „Svetlost sveta“ uvodi i vodi čoveka kroz svet, onda su sve tajne svega otkrivene pred njim. Isto tako ta „Svetlost“ uvodi čoveka i u tajnu života i pokazuje mu je u svima njenim božanskim beskrajnostima. Samo verom Ličnošću Bogočoveka čovek saznaje pravi smisao života i vidi njegov logosan, božanski cilj, i dubine, i visine, i širine. Zato je opet Bogočovek i „svetlost života“.

Sve druge „vere“ čovečanstva i čoveka, vode čoveka „po tami“, kojoj nema kraja i iz koje nema izlaza. U toj tami se ljuda guše, i slepe, i spotiču, i padaju i u ponore propadaju. Samo kao večni život Bogočovek je „svetlost života“, koju nikakva tama smrti ne može ni obuzeti ni ugasiti. A tamu luči greh i razliva je po čovekovom biću. Smrt pak, to je zgusnut, sasiren, skamenjen preh i gresi. A iza njih stoji otac – đavo. I kao što Bogočovek s pravom veli za Sebe: „ja sam svetlost sveta“, tako bi đavo mogao s pravom reći: „ja sam tama sveta“.

Otkako je sveta i vremena niko od rođenih nije se usudio izreći ove reči. Bilo je i ima ljudi, koji govore: ja donosim svetlost!, ali nikad niko nije se osmelio reći: ja sam svetlost! Jedini je Gospod Isus mogao izreći te reči smelo i uvereno. Njegov kratki život na zemlji i Njegova duga istorija od blizu 2000 godina potpuno su opravdali ove reči. On je svetlost istine, pravde i života.

On je svetlost istine, jer je javio Sobom istinu o pravoj prirodi Boga. i o pravoj prirodi čoveka, i o odnosu čoveka prema čoveku, i o odnosu čoveka prema Bogu, i o odnosu Boga prema čoveku. Nebo i zemlja proći će, a Njegove reči neće proći, jer i nebo i zemlja postali su Njegovom rečju, a Njegova reč je od Njega i sa Njim zauvek, i neće proći.

On je svetlost pravde, jer je pokazao jačinu pravde i nemoć nepravde. On je to javio u jarkoj svetlosti onim što je rekao, onim što je učinio, i onim što je doživeo i preživeo među nepravednicima. To je On javio i kroz crkvu Svoju u toku dosadašnjih 20 stoleća, kroz bezbrojne svetitelje pravde i mučenike za pravdu. Pravda je od Boga i na dugoj liniji istorije ona nikad ne može biti pobeđena,; nepravda je od nemoćnih bića; ona brzo istrči sa svojim trijumfalnim barjakom na bedem, ali se isto tako brzo i sruši u grob.
On je svetlost života. Njegove reči osvetljuju život; Njegova dela osvetljuju život; Njegova pobeda osvetljuje život; naročito Njegovo vaskrsenje, kao najsjajnije sunce, jarkom svetlošću osvetljuje život, i razgoni smrt kao slabu senku.

O Gospode Isuse, svetlosti najsvetlija, Sunce istine, Sunce pravde, i Sunce života, obasjaj nas grešne i nedostojne! Tebi slava i hvala vavek. Amin.