Jevanđelje po Jovanu 9,1

1-3

I smrt i bolest ušli su u čoveka kroz greh. Drugih vrata kojim bi one ušle u rod ljudski nema za njih. I smrt i bolest su nešto nasledno u ljudskom rodu, kao i ljudska, adamovska priroda. Naslećujući ljudsku prirodu, ljudi sa njom nasleđuju grehovnost, smrtnost i bolesnost. Ali to ne znači da je svaka bolest neposredan rezultat ličnog greha čovekovog. Uzrok mnogim bolestima nije ni u jednom od doglednih predaka, ali je sigurno tamo, u dubinama ljudske prirode. To nam svedoči sam Spasitelj svojim odgooorom učenicima: „Ni on sagreši ni roditelji njegovi“. Kakav smisao onda imaju bolesti uopšte, i posebno bolest ovog sleporođenog? – „Da se jave dela Božja na njemu“. – „Dela Božja? – Iscelenje od bolesti, izbavljenje od smrti, oslobođenje od greha. Za sleporođenog, i za grehorođenog, – a svaki je čovek grehorođen, rođen u grehu – to su dela Božja; a sve što ga zadržava u bolesti, u grehu, u smrti, to nisu dela Božja, već ili ljudska ili demonska.