Jevanđelje po Luki 11,41

Čistota spoljašnja dolikuje čoveku. No to je mala čistota. Čistota unutrašnja nesravnjeno je važnija od čistote spoljašnje. To je velika čistota. Jedan sud može korisno poslužiti samo ako je on iznutra opran i čist, ma spolja bio garav i pepeljav. Ako je čaša iznutra prljava, njena spoljašnja čistota nikoga ne će privući da iz nje pije. Ako je zdela iznutra garava i pepeljava. ko će se usuditi da iz nje jede? Više je u svetu učitelja i primera spoljašnje nego unutrašnje čistote. Jer je lakše i učiti i primerom pokazati čistotu spoljašnju nego unutrašnju.

No pogledajte, braćo, kako Učitelj i Primer velike čistote stavlja ovu veliku čistotu u zavisnost od unutrašnje milostinje. Milostinja, koja se čini od srca, čisti čovekovo srce. Milostinja, koja se čini od duše, čisti čovekovu dušu. Milostinja, koja se čini od sveg uma, čisti čovekov um. Jednom rečju, unutrašnja milostinja čisti celoga čoveka. Ako li je milostinja samo od ruke, ona ne čisti ni ruku a kamoli srce, i dušu, i um. Neophodna je i milostinja od ruke, no ona čisti darodavca samo onda kada srce pokreće ruku na milostinju. No osim te milostinje od ruke postoje i druge vrste milostinje. Molitva za ljude jeste milostinja unutrašnja, a tako isto i žalostivost prema ljudskom bolu i radost u radosti tuđoj. To je milostinja što ide od srca i stvara čistotu u srcu, i u duši, i u umu.

Prečisti Gospode, pomozi nam da istinskom milostinjom zadobijemo veliku čistotu, Tebi slava i hvala vavek. Amin.