Jevanđelje po Luki 13,35

Eto, ostavlja vam se vaš dom pust, rekao je Gospod o Jerusalimu (Lk.13,35). Znači, postoji granica Božijeg dugotrpljenja. Milosrđe Božije je gotovo da večno trpi, očekujući dobro. Međutim, šta da radi kada mi dolazimo do takvog rastrojstva da već nismo ni za šta? Zbog toga nas i odbacuje. Tako će biti i u večnosti. Svi govore: „Milosrđe Božije neće dopustiti večnu odbačenost“. Da, ono neće! Međutim, šta da čini sa onima koji su prepuni zla i ne žele da se isprave? Oni sami sebe stavljaju van granica Božije milosti. Tamo se i zadržavaju, jer neće da iziđu. Spiritisti su izmislili mnoštvo rađanja kao sredstvo za ponovno očišćenje grešnika. Onaj, međutim, ko se oskrnavio gresima u jednom rođenju, može se oskrnaviti i u deset drugih, a zatim i beskonačno. Kao što postoji progres u dobru, tako postoji i napredak u zlu. Mi na zemlji vidimo okorele u zlu. Takvi oni mogu ostati i van zemlje, a zatim i za svagda. Kad svemu dođe kraj (a on će neizbežno doći), gde da se smeste oni koji su okoreli u zlu? Svakako izvan oblasti koja je ispunjena svetlošću i koja je namenjena onima koji su se trudili oko sebe, oko očišćenja svojih nečistota. Samim tim eto i ada! Oni koji se nisu ispravili pri boljim okolnostima, zar će se ispraviti pri gorim? A ako neće, eto onda večnog ada! Nije Bog uzročnik ada i večnih muka u njemu, već sami grešnici. Kada ne bi bilo nepokajanih grešnika, ni pakla ne bi bilo. Gospod želi da nema grešnika. Zbog toga je i došao na zemlju. Pošto želi da ovlada bezgrešnost, znači da želi da niko ne dopadne u večne muke. Sve zavisi od nas. Hajde da se dogovorimo i da ad uništimo bezgrešnošću. Gospod će se tome obradovati. On je nama i otkrio postojanje ada, da bismo se pričuvali da ne upadnemo u njega.