Jevanđelje po Luki 18,2

2-8

Da bi upečatljivije predstavio istinu da se svagda treba moliti i ne klonuti, tj. ne padati u uninije ukoliko se molitva ne usliši brzo – Gospod je kazao priču o tome kako je sudija, koji se ni Boga nije bojao ni ljudi stideo, najzad ispunio molbu udovice i to jedino zbog toga što mu ona nije davala mira. Kad, dakle, tako ogrubeli čovek nije izdržao pred neprestanim molbama, neće li utoliko pre čovekoljubivi i milostivi Bog ispuniti molitve koje mu se stalno sa suzama i skrušenošću prinose. Eto, dakle, odgovora na pitanje zašto naše molitve često ostaju neuslišene. Mi se ne molimo usrdno, nego samo kao usput, i pritom tako da, pomolivši se jednom danas, sutra očekujemo da nam se ispuni molitva, ne misleći da je trebalo da se oznojimo ili zamorimo na molitvi. Naša molitva se ne čuje i ne ispunjava, budući da ni sami ne ispunjavamo kako treba zakon usrdne i uzdajuće molitve.