Jevanđelje po Luki 19,9

Tako je rekao Onaj, čija je reč život i radost, i obnovljenje pravednim. Kao što se pocrnela gora oblači u zelenilo i cvet od prolećnog daha,tako se i svaki čovek, ma koliko sasušen i zacrnjen grehom, osvežava i podmlađuje od blizine Hristove. Jer Hristova je blizina kao blizina nekog životvornog i mirisnog balsama, što povraća zdravlje, umnožava život, daje miris duši, i mislima, i rečima, Jednom rečju: udaljenost Hristova znači truljenje i smrt, a blizina Njegova znači spasenje i život.

Danas dođe spasenije kući ovoj, reče Gospod ušavši u kuću Zakheja grešnika, Hristos beše spasenje što dođe, a Zakhej beše kuća, u koju On dođe. Svaki je od nas, braćo, kuća, u kojoj stanuje greh, dok je Hristos daleko, i kojoj dolazi spasenje, kada joj se Hristos približi. Da li će se pak Hristos približiti kući mojoj i tvojoj, to zavisi od nas. Gle, On NIJE samovlasno ušao ni u kuću grešnog Zakheja, nego kao najželjeniji gost. Mali Zakhej se penjao na drvo, samr da bi video očima Gospoda Isusa. On Ga je, dakle, tražio, on Ga je želeo. I mi Ga moramo tražiti, da bismo Ga našli, i želeli Ga, da bi nam se približio, i penjati se visoko duhom svojim, da bi susreli njegov pogled. Tada će On posetiti kuću našu kao što je posetio kuću Zakhejevu. A s Njim će doći i spasenje.

Približi nam se, o Gospode, približi, i donesi i nama spasenje Tvoje večno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.