Sveto pismo
Jevanđelje po Luki 20,9
9A narodu poče kazivati priču ovu: jedan čovjek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena.
Ἤρξατο δὲ πρὸς τὸν λαὸν λέγειν τὴν παραβολὴν ταύτην· Ἄνθρωπος ἐφύτευσεν ἀμπελῶνα, καὶ ἐξέδετο αὐτὸν γεωργοῖς, καὶ ἀπεδήμησεν χρόνους ἱκανούς.
Tumačenje stiha
Priča o vinogradu (Lk.20,9-28) izobražava starozavetnu crkvu. Vinogradari su njena tadašnja jerarhija. Pošto nije odgovarala svom naznačenju, izrečena joj je presuda: uzeti od nje vinograd i dati ga drugima. Ti drugi su najpre bili sveti apostoli, a potom njihovi prejemnici – arhijereji sa svim sveštenstvom. Vinograd Božiji je jedan od početka sveta, a zadatak vinogradara je bio, jeste i biće do kraja veka – da Gospodaru prinose plod vinograda, tj. spasenje duša. Taj zadatak hrišćanske jerarhije je, prema tome, i naš posao. U kakvoj meri se on ispunjava – svi mi vidimo. Šta da se kaže na to? Zbog mnogoga – slava Bogu! Ipak, u mnogome nije moguće ne poželeti bolje. To se osobito tiče propovedi i reči Božije. Samo se ponegde čuje propoved, premda i sačinjava jedinstveni vinogradarski nož u rukama delatelja vinograda Božijeg. Samo da se i na nama ne ispuni: Doći će gospodar vinograda i pogubiti ove vinogradare i daće vinograd drugima. Samo da se i ovi drugi ne odbace, i da se ne pogube ne samo vinogradari, nego i sam vinograd…